Srpski tehnički list

— 326 —

предлозима Управног Одбора, а односно новог пројекта закона о уређењу Министарства Грађевина.

Затим је П. А. Димић, члан Управног Одбора, реферисао о побудама и потреби за поједине допуне и измене у раније израђеном пројекту.

Све ове побуде присутни чланови су усвојили па је после краће дискусијс, конференција закључена, а П. месни скуп заказан за 17 1Х. 1910.

П месни скуп ЈА 9,

Предсадавао потпредседник Удружења Влад. П. Митровић; секретар Неш М. Смиљанић.

Присутни чланови: Јов. Симеоновић, Јефта Стефановић, К. Савић, Јов. Андрејевић, М. С. Милосевљевић, Милорад Поповић, Ј. Новаковић, П.А. Димић, Радиша Николић, М. Требињац, Милош Стефановић.

Пошто се овај скуп сматрао као продужење 1 месног скупа, то се на њему имало радити са онолико чланова, колико их дође.

Потпредседник отвара скуп.

П. А. Димић, члан Управе чита у изводу главне тачке, које треба унети у представку. Тих тачака има 22 на броју.

За тим се прелази на специјалну дебату о

појединим тачкама тих допуна. 1) Централизација свију техничких послова у Мин. Грађевина,

П. А. Димић, члан Управе, чита редакцију ове тачке у старом пројекту и брани овај предлог Противан је посебним техничким одељдима при другим Министарствима и надлештвима.

К. Савић вели, да је постојање данашњих посебних техничких одељака код дугих Министарстава свакако изазвала нека потреба, а то је брзина у техничким пословима, за које су та друга Министарства одговорна. С тога је потребно, да се при том централисању загарантује брзо свршавање техничких послова и за друга Министарства, чији би се посебни технички одељци укинули. Иначе је предлог добар.

М. Стефановић је такође за централизацију. Све техничке послове могло би на време свршавати и само Министарство Грађевина. само му треба дати већу техничку радну снагу.

П. А. Димић објашњава да у се овом предлогу предвиђају опет посебни технички одељци (за школе, за цркве, за болнице, за државне грађевине и т.д.), само сви они треба да буду при самом Министарству Грађевина. (И у Аустрији су сад техничка одељења била децентралисана, а сада се тамо свима

силама боре да створе централизацију). Даље налази, да сада поједина одељења при

појединим Министарствима могу на време свршавати техничке послове, онда ће то тим пре моћи свршавати Министарство Грађевина, ако се све растурене снаге скупе тамо и посао паметно распореди.

| сада је једина спона била кулук.

К. Савић опет истиче потребу, да се при премештању посебних техничких одељака у Мин. Грађевина води рачуна о практичном извођењу свега тога, те да послови не долаз: у застој и поремећај а после, у Мин. Грађевина треба имати довољно срестава и радне снаге, па да се послови по одељцима брзо свршавају. Не може Министар све да стигне и о свему да води тачна рачуна. —- А при централном зођењу техничких послова, мора Министарсто Грађевина бити одговорпо за све техничке поспове у земљи.

После тога је тачка о централизацији техничке струке једногласно примљена по предлогу.

9.) Одвајање грађевинске струке од полиције.

Ј. Стефановић вели, кад су порезници слободни и независни од полиције, тим пре треба да се ослободе и инжењери.

К. Савић наводи да су и данас инжењери по грађевинским одељцима прилично слободни, а нарочито кад је начелник на одсуству.

П. А. Димић паводи случајеве где начел-

| ник сам распоређује техничке послове по одељцима

и налази да то треба да отпадне.

Између полиције и грађевинских одељака до И та је веза прекинута, ништа нас више не везује за полицију.

Затим се и ова тачка предлога једногласно прима.

3 Завод за испитивање грађевин-

"скогматеријала.

П. А. Димић чита предлог и објашњава потребу да и Мин. Грађевина узме удела у правима и у дужностима око употребе и одржавања завода за испитивање грађевинског материјала на Универзитету. И ова тачка је једногласно примљена.

4) Грађевински Саветда буле о бавезно саветодавно тело, чије миш-

"љење Министар не мора усвојитња

да по потреби може узиматинструч њаке ван савета. (Наставиће се)

СТЕЧЕАЈ

за израду планова за шкопске зграде.

По одређењу Господина Министра Народне Привреде од 4.0.м. ПБр. 10608, расписује се стечај за израду планова за зграде које се имају подићи на имању ове школе, као што следује:

На једном земљишту од површине 15900 м“ у паралелограму, равном с малим нагибом северозападу, на надморској висини око 220 м. без заштите, те стога и експонираном ветровима, и са