Srpski tehnički list

Тунели ! (дуж. 733:50м.) Ш (дуж. 51260) и ТУ (дуж. 547'54) потпуно су готови и озидани. У [| тунелу који је највећи (дуж. 1187мМ.) пробијена је галерија. Калота има да се изида још у дужини од 60м. Опорци су озидани

у дужини од 326м. Остаје да се озида још 9361 дужних метара опораца и да се пробије 800 дуж. метара за опорце (5!:055).

(Остали радови ближе се крају. Треба још озидати неколико пропуста, што ће се раног пролећа ове год. и извршити.

Као што се види, посао који је остао неизвршен у П тунелу огроман је.

Пошто се рок за довршење ближи крају мислиће се да Предузеће ради форсирано, како би посао на време довршило. Међутим у прошлом м-цу Децембру предузеће је у [| тунелу пробило свега 1317м" а озидало: 86м".

Узрок овако слабом напредовању радова у овом тунелу лежи у неспоразуму између Предузећа и акорданата. Предузеће већ по четврли пут прелази са рада у акорду на раду режији.

Јасно је, да овако радећи Предузеће неће посао довршити не 1-ог Марта него не ни |-ог Јануара 1912. год. Ма како се радило, пре 2-ог Маја ове год. неможе се ни у ком случају довршити овај тунел.

(Сада се проширује и део Вражогрнац Зајечар, који је такође био израђен за уску железницу.

Предузето је грађење скела и превоз гвоздених конструкција, и кроз који дан приступиће се монтовању гвоздених мостова на овој прузи.

У прошлој години свршено је трасовање и израда планова за део пруге Неготин—пристаниште на Дунаву. Траса иде од Неготина у правој линији до испод села Прахова на Дунаву, где ће бити и пристаниште. Изради овог дела одмах ће се приступити, тако, да ће и он једновремено бити готов са довршењем радова на целој прузи. На Дунаву ће се одмах израдити привремено пристаниште за истовар железничког материјала за пругу Дунав — Ниш. Са полагањем колосека почеће се од Дунава у идућој години. Е

Као што саму ранијем извештају описао, наша траса иде поред уске пруге белгијског друштва „Српска Индустрија“ која експлоатише угљени рудник „Вршка Чука“. Ово је друштво добило привремену дозволу за превоз путника и робе. Сва роба која Дунавом долази за трговце у Зајечару и околини; све конструкције, шине и т. д. за државну

пругу Зајечар — Неготин, за борски рудник и њихову пругу Бор — Метовница а нарочито кокс и брикет за овај

рудник, као и сав материјал за предузимаче Везена, превлачи се овом пругом. За последње 3 године ово је друштво, на овај начин зарадило огромне суме, тако, да му је транспорт робе постао главни посао, а израда брикета споредни. Ово је друштво још пре 3 године, нудило своју пругу држави за 2.500.000 динара. МИ нехотице се намеће питање: Зашто држава није откупила ову пругу, те сама вршила транспорт свога и туђега материјала. На овај би начин несумњиво половина вредности ове пруге у току последње 3 године била исплаћена. Међутим, данас друштво тражи од државе на име оштете 2,331.000 динара. Пошто је вештачка комисија нашла да друштву треба на име оштете признати само 159.446 динара, то је друштво решењем Министарског Савета упућено на парницу.

Када државна пруга буде предата саобраћају, белгијском ће се друштву одузети право транспорта путника и робе. На овај начин ће друштво изгубити главни извор својих прихода. Са експлоатисањем угљена рудника Вршка Чука не иде најбоље, о чему ја-

сно сведочи што друштво борских рудника

| набавља брикете из Немачке. Сви су изгле-

ди, да ће тада иово друштво бити вољно да своју пругу уступи држави под много повољнијим условима но пре 3 године.

Када би држава откупила ову пругу по-

стигле би се следеће користи:

1) Отпало би плаћање оштете друштву па и дуготрајна парница, која ће у противном бити изазвана.

2) Све сметње које сад постоје при довршењу наше пруге биле би отклоњене.

3) Од Вражогрнца до Зајечара може се положити трећа шина тако, да овај део послужи и за уску пругу. Од Брикетнице на Дунаву до пристаништа преко Радујевца може се саградити пруга уског колосека у дужини око 12 километара. Овај део пруге ићи ће равницом и нема ни једнога већег објекта. Овај нови део пруге треба извршити по истим типовима по коме јеи цела белгијска пруга извршена, т. ј. са дрвеним објектима.

На овој прузи корисно би се употребили прагови и шине које су спремљене за уску пругу а сада за нормалну пругу нису потребни.

На овај начин постигло би се:да од 3ајечара до пристаништа на Дунаву имамо две пруге нормалну и уску, те се роба која до-