Srpski tehnički list

00) —

регулише, не може бити ни помена о пра вилном и економском одржавању друмова у Србији. |

Но није довољно да се све то лепо и паметно пропише већ треба да се ти прописи одрже и у пуној важности, да дакле све то добије и санкције у казненом закону.

На надлежнима је, да и ово узму у 06зир при решавању овог важног питања о грађењу и одржавању друмова у добром стању, што је за Србију питање од еминентне важности и што из дана у дан постаје све важније, Јер без добрих друмова нема ни од железница оне користи која се очекује.

Јитоћ, (о

Грађа за закон 0 уређењу Министарства Грађевина,

ЋЕ

„Покојни г. Димитрије Стојановић, који „је несумњиво био уман човек и државник, „који се својим особинама истакао и попео „до највишег степена у државној хијерархи„ји, имао је храбрости, да још 1879. год. у „своме законском пројекту предложи за ин„жењере — архитекте највећу плату од 1000 „динара годишње, дакле онда, када је Срби„ја после ратова за ослобођење била исцр„пена и када су намирнице коштале испод „половине данашње вредности.“

Српски Технички Лист број 6. за 1907, годину.

Овај пројекат радио је пок. Д. Стојановић извесно по наредби свога министра, али "се то поред свег брижљивог истраживања није могло пронаћи.

Чини нам се, да је резултат овога рада | и предлога био: закон о регулисању поло-.

жаја техничких грађевинских чиновника од 18. јануара 1880. год.

Народна Скупштина из тога пројекта примила је само државни испит и прецизовала квалификације за инжењере —— архитекте, а плату > плату је оставила исту, мању нго поштарима и телеграфистима, за које ни тада као ни сада није тачно прописана квалификација за ступање у службу.

Ипак је од овога закона било неке добити, бар је пречишћено са онима, који нису имали никакве квалификације, изузетак само

чине некоји случајеви, за које је донет нарочити закон, да им се признају сумњиве квалификације — због изгореле школе (десет године праксе.)

И. У Француској : Ејемев пеетешз |, Пи Ш. класе – дакле док су још у школи — имају плату 1800 ранака годишње. Инжењер Ш, класе . 2500 фр. год. Инжењер !. ~ ши 5 Инжењер |. А МЕ ВВОМАИ БОЈ + ; Виши инжењер |. класе . . 6000 _, И [ класе |. . 7000, | 4 С 8000, _ _, Главни инспектор ПИ, класе 12000, ,

5 % 1“ 15000 фр. год.

Инжењери служе у једној класи по две године, виши инжењере по три године, инс-

пектори четири године најмање. Број особља одређен је у извесној сразмери тако, да не може бити случаја као код нас да имамо: подинжењере, више инжењере и инспекторе а инжењера нигде ни од корова.

Сваком инжењеру према положају у држ. служби законом је одређен и положај у војсци као резервним официрима до потпуковника-- пуковници резервни не могу бити.

Инжењерски кор има своје помоћно особље — сопдисјешта дез (гауацх рибнсз. Ово

је особље школовано, у државној служби су грађевински надзорници, а у приватној служби или пракси инжењери

Плата је конду ктера :

| класе 1700 фран. служи 2 год. ован 2000, Ре | ди 2400, Бо | У 2800, с це Главни кондуктер 9200 фр. год. Подинжењер 3700 фр. —

У француској се постављају за подинжењере они, који никада не могу бити инжењери, а код нас 99% будућих инжењера прво треба да буду преписачи и кописте, па тек да постану подинжењери и по положеном испиту и „одслуженом року“ инжењери архитекти.

у Румунији плате и године службе у једној класи ове су:

Инжењер практикант 3600 дин, служи 4 год. Инжењер ШИ класе 4800 дин, год. служи |.

1 Пе иза о ОУ = . Мини о

1 „7000, , ПР