Srpski tehnički list

Вав ————————————————_———_——_—о–—% 4

— 119 —

могли пристојно живети. С тога дакле државним инжењерима треба повећати плате, добро их наградити, али им забранити сваки приватан рад.

1. Гачић вели да државним инжењерима треба забранити сваки приватан рад. Ако се укажу послови и потреба цивилни инжењера створиће сеи по унутрашњости.

Вл. Митровић мисли да за сада то не би ишло тако лако. С тога тражи да се самоуправним инжењерима забрани приватан рад, само у оним местима, где има цивилних инжењера.

11. Гачић вели да би се то могло изиграти као нпр. што је случај са ловачким картама.

Вл. Митровић одбаја ту компарацију од свога предлога.

7. Смедеревац предлаже да се забрана прими по редлогу г. Митровића.

Неш. М. Смиљанић говори против забране приватног рада, јер то је на штету техничке струке Код нас је још мали број инжењера, и није оправдано да ови, колико их има, не смеју у слободном времену користити струци, себи и привгтнима. Друге државе, у којима има много више инжењера не само да то не забрањују, већ чак нарочито и помажу томе, што државним инжењерима дају и по 4 — 5 година осуства само за то, да се користи струци и приватној техничкој иницијативи (нпр. у Француској).

У осталом треба и приватним дати могућности да се по разноликим техничким пословима могу користити, и знањем спремнијих и специјалисаних техничких стручњака, а не само оних, који плате таксу и добију право на то.

Најзад, наше се Удружење једанпут изјаснило по овом питању. Било је противно забрани приватног рада и оно као једна корпорација треба да остане доследно.

Ако има несавесних државних инжењера, који раде приватне послове на уштрб своје службе, то треба њих казнити. Овако се пак сумњиче и кажњавају и сви остали инжењери и цела техничка струка.

Дим. Наумовић је за забрану приватног рада као што то већ важи за Дирекцију.

Ал. Јошић пита да ли ће та забрана важити и за конкурсе 2

„Д. Маслаћ одговара да неће.

Вл. Митровић ставља предлог на гласање и скуп га прима већином гласова (са 13и 6).

Чл. 29 о цивилним инжењерима.

К. Савић примећује да легитимације за овај рад нису јасне. Може их бити, који ће се само назвати цивилни инжењери а у ствари то нису. Вели се ће се забранити рад свакоме, који буде несавестан, али то је тешка ствар. — Затим тражи да се исовпегдарод члава дода: „Све приватне техничке

послове ван делокруга државних и самоуправних инжењера могу вршити само приватни цивилни инжењери.“ —

Скуп прима.

Чл. 30 Прима се.

Чл. 31. Прима се с напоменом да се саобрази новом закону о радњама.

Чл. 32 (установа средњих грађевиинарско машинских школа).

К. Савић пита зашто да само инжењери и архитекти могу бити наставници ових школа.

Ј. Букавац напомиње да је и он управник је једне такве школе; наставници у њој су инжењери и архитекти а не само мајстори, и то се показује врло добро.

К. Савић вели да по местима у унутрашњости ни за ове школе не може увек имати инжењера и архитекта. Министар ће лакше наћи наставнике и ван инжењера и архитекта; а кад је управник стручан човек, он ће прописати програм како ће се и шта предавати.

Ј. Букавац вели да за стручне занатлијске школе инжењер није неопходно потребан; ту су главни практични мајстори (Метки ћтег).

Ст. Миросављевић напомиње да је 20 год. био наставник занатлијске школе у Крагујевцу. У радионици се радило практично, а у школи теорично истиче, дасе код нас осећа највише недостатак у грађевинарским надзорницима, који не могу још да се спреме, За наставу нам не требају педагози, већ стручни наставници, а то су инжењери.

М. Ј. Смиљанић наводи да и Мин. Привреде има занатске школе само треба једне и друге саобразити у сваком случају потребно је да инжењери и архитекти буду наставници у тим школама.

Затим је овај скуп закључен.

УШ. МЕСНИ СКУП 61917.

Председавао Председник К. Д. Главинић, секретар Неш. М. Смиљанић. Присутни чланови: Вл. Митровић, Ј. Смедеревац, Влад. Павловић, Д. Маслаћ, Ст. Миросављевић, В Ђурић, М. С. Милошевић, Драг. Мирковић, Ј. Шафарик, Ј Станојевић, М. К. Поповић, Ј. Илкић, Т. Симовић, Мил. Лазаревић, Дим. Наумовић, Н. Тирнанић, Вас. Новичић, М. Ј.

| Смиљанић, Здр. Васковић, П. Гачић, Св. Ковић, Ј.

Симеоновић, И. Боди.

Председник отвира скуп у 37, чиса после подне.

Најпре је пјочитана молба г. Николе Тирнанића за редовног члана. Скуп га прима. Затим се прелази на продужење дебате о: пројек. ту закона о уређењу Мин. Грађевина.

„Д. Маслаћ чита Чл, 33. (дужности и права начелника).