Srpski tehnički list

— 117 —

болести, а у Топчидеру болница осуђеничка. У овим болницама умрло је за 10 година 6431 душа

(у општ. држ. 4061 + душевној 1214 -- војној 344 |

и осуђеничкој 612) или 33:84%/, на 100 умрлих, а у 1909 г. 806 (537 + 165 + 47 - 57). или 35'27%, на 100 умрлих. Дакле једна трећина умрлих Београђана долази на болнице.

Међутим, ако од броја умрлих у врачарском |

кварту одузмемо умрле у војној болници (47), болници за душевне болести (165) и половину умрлих у општој државној болници добићемо (983 — 380)

да је умрло само 558 у 1909 години или 209%« на |

1000 становника.

Исти би случај био са палилулским квартом; кад би у њему одузели умрле у општој државној болници, која се налази у палилули, број умрлих не би био 592 већ 324 у 1909 г. или 20%/ на 1000 становника.

У Топчидеру, кад се одузме од броја умрлих (115) умрли у осуђеничкој болници (57) онда у 1909 год. број умрлих износи 55 или 18 о на 1000 становника. ,

Према томе умирање у квартовима, кад се одузму умрли у болницама износило би у 1909 години у кварту палилулском 209, на 1000 становника

1 » _ топчидерском 18, ,„ , , , » _ врачарском 20 суштини , 2 „ _ савамалском 2б'а + “ » _ дунавском 1 грани нашин , . „ _ варошком ДО руга 7» , Х » _ теразијском О ,

Из овога се види, да је ипак највећа смртност међу становницима београдским у кварту савамалском, па затим у кварту палилулском и врачарском, за овим би дошао варошки и теразијски, а најмања је смртност у Топчидеру и дунавском крају.

Ово се поклапа са смртношћу по сталежима и по благостању народа у Београду, јер релативно највише има радника и сиротиње у кварту савамалском а ту су и најгори станови и остали хигијенски услови.

Има још једно мерило за оцењивање здравствених прилика у једној вароши, а то је:

а) просечна година старости њених живих сшановника.

Она је износила у 1901 г. у Београду 28:16 година Међутим је много мања за вар. станов-

ништво у Србији и и Во О 2 Још је мања за сеоско становништво у

Србији 28,61.

Ова велика разлика између Београда и осталих вароши, а нарочито сеоског становништва објашњује се тиме, што је у Београду релативно много мањи број деце а много већи број људи средњих и млађих година: раденика, војника, печалбара и тд.

Тако, док је проценат становника по добу од

| 0 — 15г. од 16—45 г. од 46—70 од 70 па на више износио у Београду

24:98 58:89 1548 140 9»

дотле је по вароши био

||м. (29:85 54971... (1877). а. ПМ У ,.

и (35:75]82 88 (4672 51'43. (15:60) 14'60 (1) |28 а по селима

м, [4858]. _. (4123). „. (13:60). „ „. (159) _

= (48.454 51(42:42)41'82 (185]19'28 (1:30) 144

6) Међутим, просечна година старости умрлих

износила је у Београду у 1901 г. 31:12 год. док за варошко становништво 21 а за сеоско становништво само 2452 ,

| што значи, да у Београду умире релативно већи број одраслих, но по осталим варошима у Србији и по селима.

Господо ово је први утисак, што на нас чини статистика рађења, побољевање умирањау Београду. Слика је страшна и неутешна. Али ако уђемо дубље у анализу ових бројева, видићемо, да је мало блажија, по што на прва мах изгледа.

При оцењивању смртности једног града ваља водити рачуна о многим факторима. Проценат смртности једне вароши или земље не зависи само од здравственог стања њених сгановника већ и од тога, како је становништва представљено — распоређено по годинама, а нарочито зависи од броја мале деце.

Према томе, смртност једне вароши не сме дакле да послужи, без икаквих ограда и скрупула као мерило за његово здравствено стање.

ГТрво, о чему се мора водити рачуна, при оцењивању морталитета у једној вароши јесте: колики је био број странаца, (за ту варош страних) који је у тој вароши умро. То вреди нарочито за вароши,у којима има великих болница и клиника, због којих велики број странаца долази да тражи лекарску помоћ, пе овде нађе и смрт. Тај је исти случај и са Београдом. У Београду је у 1909 год. умрло, као што нам казује статистика 494 странца, по болницама идр, (т. ј. људи који нису Београђани већ су дошли са стране, као болесници ради лече| ња па умрли) и ако одузимамо тај број од цело| купног броја умрлих у Београду добићемо 2 285' 494.1791 смртни случај или 20.42 на 1000 станов| ника без странаца место 26.05 на 1000 становника.

"ако рачунамо са странцима укупно. |

Исти таки случај виђамо и у другим вароши' ма на страни. Тако од 1891–-95 умрло је у | Салцбургу 28'8 на 1000 стан. са стр. 22:8 9/о без стр.

Прагу ДАЈЕ њи а ари О а о ит Брну 29:0 » » | » 21'4 » " | Кракови 857, = - Н 25:47 "

| Друго, о чему се мора водити рачуна, то је у' мирање становника по годинама, а нарочито колико