Srpski tehnički list

— 348 —

знатни губитци енергије“) то да би се исти избе| гли, не треба прекорачити границу дозвољеног су| жавања вода, која одговара критичноме притиску ра, а са којом се у исто време постиже и звучна

брзина паре уп. Према томе граница сужавања пресека вода

била би по једн. 16.):

Е КЕ Тар 007 [

за суву засићену пару, а Ет == џ — „2 ба)

158. Ф4 . р, 0.97. За влажну засићену пару. У овим је једначинама Р ут“, бу којсека р, у којем“. Како су пресеци отворл регулаторових обично

двогуботрапезни (Сл. 4 и сл. 6,) за које је коефицијенат истицања паре при критичној брзини

кл | Сл.б. Драва аи

« = 0,988 по Ошегптшћ-у=“), то за прорачун таквих отвора једн. 20) одн. 20.а) прелазе у једначине:

(а 153 га. р, 097

20:) Еп ==

а 149,75 . р, 097

с " тавтррот —

односно

| У 0 лаји Боце "ба | 148. фр, . р, 097

(Наставиће се)

%) Тако н. пр. по Неше-у 1 књ. стр. 371. 20

чздање имамо:

За пару која код машине без кондензације | дрослује од 10 атм. на 9 атм. кад је притисак паре кад излази из цилиндра = 1 атм. губитак услед дрословања износи 7,5%, индицираног рада машине.

##) (Пазег; Апајеп 1. Јан. 1906.

СЛОВЕНСКА КЊИЖЕВНОСТ

Хрватска. Ми смо у прошлом броју донели Књижевни оглас: Ргакнепа Сеодемја 1 Депијотегајуо. Марлзао Јпретшешт Егапјо р!. Кги ле ртођезог (есћ, збике и т.

Данас мислимо да кзнесемо у главном садр-

| жај ове добре ручне књиге на братском нам јези-

ку, да изложимо начин обраде великог геодетског

| материјала, који је вешто сређен у врло спретну

књигу.

Дело Господина Кружића има 323 слике врло лепе израде, Слике су делом клишета појединих инструмената по фотографијама а делом су конструктивне геометријске слике за објашњење текста. Ове се слике нарочито одликују јасноћом и чистим линпјама. Уопште техничка израда је таква да књига преставља врло лепо и елегантно дело. На жалост и хрватски штампари имају одлику наших а то је да не исправљају брижљиво погрешке.

Књига је писана за читаоце, који имају најелементарније знање из геометрије и математике и зато је садржина у границама налаже геодезије.

Првих десет страна посзећено је општим дефиницијама. Затим долази наука о инструментима где се описују инструменти почев од размерника, нанијуса диоптра и т, д. до општег типа теодолита.

После науке о инструментима изложене су главне радње у пољу: истицање праваца (азчтапјекојбепје—ргауса), пресецање правца подизање управне (окописе) у тачци С правца АВ; и са задате тачке ван правца, истицање правца преко препрека. Посредно (петаупо) мерење дужина и практичка употреба (прогађа) бусоле.

За овим долази картографски део. — Снимање помоћу координата: стаза, путова, река и потока, села и градова. Поларна метода. Метода помоћу основице (Тетејјшсе). Обимна метода. Примена азимута снимање помоћу троуглова снимање неприступних објеката, снимање геодетским столом. Овоме је посвећено једанаест страна

Особен одељак чини излагање простих, метода за срачуњавање површина и справа за тај посао као: коортинатни планиметар, квадратна мрежа, поларни планиметар. Затим је изложено дељење површина и ректификација граница. Дељење с обзиром на бонитет (каквоћу) земљишта. Копирање планова, пантограф. Обележавање кружних кривина (кпушјаји прелазних кривина. Рачунање координата полигона,

У засебном одељку изложени су главни принципи триангулације и снимања (полигона и детаља. При објашњавању просечне и највероватније вредности измерених углова и дужина поткрале су се некопике грешке у наведеним рачунским примерима на стр. 145, које могу недовољно спремног почетника довести до заблуда. Доста је јасно изложено графичко изравнавање координата полигона и полигонских влакова и најзад је показано и како се врши реамбулација међа.

Други део геодезије садржи мерење висина,