Srpski tehnički list

— 368 —

Друга запажена хрђава особина старих грађевинских закона била је та, што су они садржали прописе о подизању кућа али нису предвиђали колико ће бити велико двориште. По себи се разуме да грађевински закон има да пропише правилно извршење кућа, пошто куће у већини, случајева зидају шпекуланти, који немају намере да их за себе задрже ради становања већ да их дају под закуп или продају. Наш грађевински закон био је у овоме савременији; јер је имао прописо величини дворишта, али је тај пропис изиграван тиме, што је двориште парчано, те ипак није било од користи у погледу осветлења простора за становање. Може бити једна кућа сазидана .најсолидније и најудобније па ће ипак бити хрђава ако нема светлости, ако је сунце не обасјава, ако је влажна ит. д. За то грађевински закон треба да има прописе како о здравственом и удобном подизању зграда градских тако ио плану подизања целог варошког простора.

Пошто смо навели значај и задатак грађевинског закона, то ћемо сада изложити оне прописе које грађевин. закон у служби јавне здравствености треба да садржи. Ово не би могли боље учинити од Гумпелта и Штибена, који су тоу својим предавањима у немачком друштву за неговање јавне здразствености изложили“) а које овди наводимо. Па и ако су мишљења ове господе стручњака подешена према приликама, које владају у Немачкој и зајоне градове који имају грађевин. законе, ипак је лако увидети да се иста могу применити и код нас са малим изменама и допунама. Могло би се н. пр. у грађевин, закону за Београд одмах предвидети, да извесне важне одредбе вреде и за окружне вароши, неке за средње вароши, а неке опет за варошице, као што су прописи о величини земљишта, висини зграде, величини прозора, собе за становање, израда нужничких јама, удаљење бунара од нужника и т. д. Овим би се припремило једно прелазно стање за доношење засебног закона за зграде у унутрашњости, за које је такоће предвиђено ослобођење од порезе у пројекту за нов порески закон, па би било право да се то веже са неком дужношћу, какве имају становници Београда,

1. Значај захтева злравствености. При свима грађевинама треба у првом реду

#) Види Улепеј. Иг ОНепсеће бегипаћензрПеге, Ва. 36, 1904.

имати у виду захтеве јавне здравствености, чија се важност нстиче нарочито у социјалном погледу.

Ови захтеви могу бити делимично неопходни, а делимично само готребни. Они у многоме зависе од положаја градаи његових делова, као и од прилика да ли се тичу само градских, граду сличних и индустријских насеља, даље кућа за сопствену употребу или

зграда за кирију, за важне или споредне де-

лове једне зграде. Неопходни захтеви јавне здравствено-

сти претпостављају се интересима сопственика земљишта и оног који подиже кућу, као и тежњама да се очува стари или тако звани народни начин зидања зграда, Између ових интереса и тежња с једне стране и жељених захтева здравствености, с друге стране треба

да се тежи да се дође до споразума.

2. Градски план. При самој изради регулацијоног плана једнога града, треба имати обзире на здравствене захтеве, нарочито у погледу снабдевања водом и каналисања, на такве правце улица и блокова да буде довољног просунчавања, светлости и проветравања, да буде довољно отворенних места

и јавних паркова, нарочито за игре и одмор.

За извршење регулацијоног плана треба предвидети законе прописе ради исправке граница имања и проширења надлежности о одузимању –имања-експропријацији-колико се исто простире на улице и места, а нарочито ради одузимања оних парцела, на којима се не могу подићн зграде или би исте бил шкодљиве по здравље. ;

Такође је по правилу потребно да општине задрже за себе право да израђују улице, канале и водоводе, у приликама и за рачун предузимача.

3. Дозволе за подпзање гграда. Грађевинским законом треба прво одредити услове, под којима се дозвољава употреба земљишта за подизање зграда. При томе треба утврдити, у интересу здравствености, да се ни једно земљиште не сме употребити за подизање зграда док се не побрине :

а.) За сходно одводњавање канализацијом или другим нешкодљивим начином;

6.) за снабдевање довољном и добром водом из водовода, бунара или извора;

в.) за уклањање трулих тела или оних која производе трулеж;

г.) за уређење границе имања у колико