Srpski tehnički list

' %

БРОЈ 20 и 21.

У Београду Недеља

У ~

27. Маја 1912 г.

М.

доо и

(4250

ГОД. ХХШ

СРПСКИ

ЧА

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

САДРЖАЈ Осветлење и трамваји града Београда, пите Гар! Јпо. Мика Димитријевић стр 149 Правила за трасовање и састав пројекта за све врсте путова сем општинских другога реда стр. 156. Правила о полагању испита за инсталатере канализационих постројења стр. 158 Одредба профила за отипање воде испод мостова и пропуста (наставак) од Ј. Стефановића стр, 160. Утицај температуре на стврдњавање и отпор портланд цемента од Н. Манојловића стр. 163, Списак одобрених планова за канализацију приватних имања у Београду стр. 163. Личне вести, и стечаји стр, 164,

Осветлење и трамваји града

Београда. пише Пар]. Јпо. Мика Димитријевић.

Почетак последње десетине прошлога столећа, врло је значајан у историји развитка нашега Беорада, када су поред, онда великих радова, у погледу регулације и улепшавања вароши, уведене у живот и уредбе: неколике о канализацији, а у потпуности о водоводу и најзад дате две повластице Талијану Периклесу Цикосу 1891 год. и то: искључиво за електрично осветлење (јавно и приватно), и обична за трамвајски саобраћај (са коњима или махинама).

У то доба, дакле, решена су неколико врло важних питања из комунално-економске политике Београда, чије благодети (у каквом се узме смислу) Београђани и данас уживају.

Најнепознатија су, по свом обиму и рентабилитету, од свих горњих предузећа, како најдаљем лаику тако и самим меродавнима, иначе „добро познате“ инсталације електричног осветлења и трамваја у Београду, и реда ради —- налазим — да вреди унети мало светлости у тај скривени кутак, па ма ми се и индискреција пребацила !

Примљену концесију у 1891 год. Цикос је одмах продао једној белгијској консорцији, која је и дан дањи, раније као „Безимењаци“, сад као „Друштво Т. и О“. власник и експлоататор обеју концесионираних инсталација.

Пре но што уђем у појединачна излагања, сматрам за дужност да обавестим своје читаоце да су ми основни податци, који ми служе као полазнг тачка, апсолутно истинити, и да сам сопствене констације вршио у сагласности са постојећим фактима немачких

сличних инсталација, водећи довољно рачуна о приликама код нас, којима је изложен по-

јединачан и целокупан рад „Друштва Т.и 0.“

1. Осветпење.

Струја потребна за електрично осветлење производи се у централи код Душанове ул. за шта је у своје време Општина бесплатно уступила повластичару око 3 хектара свога земљишта.

Струја има тројаке природе: а.) једносмислене од 2120 волти, 6.) једнофазна од примарних 2100 волти и в.) трофазна од примарних 3000 волти (обе последње са 42 пе. риоде у секунди). Једносмислена се одводи из централе кабловима (у подземном тунелу испод Љубичине улице) одакле се грана за приватно осветлење посебним везама испод или изнад тротоара, а за улично осветлење у централе за палење (мале дашчаре на угловима улица). Обе пак последње струје (6. и в.) доводе се надземним и подземним спроводницима до својих трансформатора (дашчаре као и оне раније, има их 30 на броју) и ту се висок напон од 2100 одн. 3000 волти спушта на: 2х100 код. једнофазне, 3 х 120 код трофазне струје (веза у звезди са четири жице). (Са таким ниским напоном струја се одводи како у приватно тако и у улично осветлење.

Према удаљености од централе, подељен је Београд у реоне за сваку од наведених трију струја и то: Дорћол до Таковске, Душанове, Књ. Михаиловог венца и Краљ. Наталије улице за једносмислену струју, источни и један део западног Врачара за трофазну, а све остало за једнофазну струју.

Као потрошачи за осветлење јављају се, као и свуда: приватни, општина (јавно осветлење и за надлештва) и држава. Цена је утврђена уговором: за првог потрошача по 0,090