Srpski tehnički list

— 167 —

што је све једно, раствор од 0,01 грама креча у једном литру воде. [Под једним француским степеном тврдоће разуме се раствор од 0,01 грама Саосо, у једном литру воде = 1,79 немачких степена тврдоће], Под тврдоћом воде у опште — апсолутна тврдоћа разуме се количина креча и на ову сведена количина магнезије, Ма, и изражава се у немачким степенима тврдоће. За оцену воде да ли је подесна за напајање котлова, меродавна је како чистота, тако и тврдоћа воде

Обично се хемијско пречишћавање воде врши додатком креча и соде,а у новије време и по методи од г. Кејзефа из Келна са баритом.

Вода се не мора хемијским путем пречишћавати, ако иста има до десет немачких степена тврдоће, дакле ако се у једном кубном метру воде налази до сто грама креча. Од колике је важности у пракси овај навод, нека послужи следељи пример. Кад би једна локомотива дневно по 8 сахати вршила службу и на сахат трошила пет кубних мет. воде, дакле месечно 8Х5Х30—1200 куб. метара, и кад би у једном кубном метру било 150 грама креча, то би се месечно образовало 1200 Х 0,15 = 180 килограма креча.

Као што је већ напред наглашено, додавањем органских или неорганских матсрија води за напајање котлова да би се или спречило образовање камена или отклонило хватање камена на дуварима котлова, нису се постигли очекивани резултати, као што то потврђују и разни чињени покушаји са водом за напајање локомотивских котлова на тирингишким жељезницама, где се како у изворним водама тако и потоцима и многим рекама налазе растворене соли креча. Додавањем органскик материја води за напајање котлова проузрокује се јача узбурканост воде, која усљед тога са паром лако и у цилиндре доспева. С тога се је управа тирингишких жељезница одлучила да приступи хемијском чишћењу воде и одстрањивању из воде штетних састојака пре употребе воде за котлове.

Искуство учи да се камен у води за напајање котлова у главнои састоји из сумпорокиселих и двогубоугљокиселих соли креча и магнезије, које се у води растварају. Према томе је задатак хемијског, пречишћавања воде: да се ове соли у таква хемијска једињења преобрате, која се пре употребе воде за на: пајање котлова као нерастворљива издвајају, или у таква, која имају велику моћ растворљивости у води, даи при најјачем испаравању одн. кључању воде остају растворена у

води. По себи се разуме да се при хемијском пречишћавању воде не сме у пречишћен. ј води налазити састојака који нагризају дуваре котлова.

Одстрањивање у води раствореног двогубоугљокиселог креча и магнезије даје се лако извести додатком креча води за доливање котлова: јер се тада образује угљокисели креч и угљокисела магнезија, која су једињења у води нерастворљива, а која се, кад се вода остави дуже времена миру, таложе на дну суда одн. резервоара. За острањивање одн. таложење сумпорохиселог креча— гипса -- или сумпорокиселе магнезије употребљавала се испочетка сода. Као што је познато, сода је угљокисели натрон, који се због свог сродства ка сумпорној киселини једини са истом, а издваја се при том угљокисели креч, што се хемијски даје на следећи начин изразити:

У води се налази;

СаО.50,; = сумпорокисели креч (гипс) Са0.2С0, = двогубоугљокисели креч. Додаје се: МаО.СО, == угљокисели натрон (сода) САО.НО — хидрат креча Из тога се добија:

Мао.50,; = сумпорокисели натрон или глауберова со 3 СаО.СО, = угљокисели креч.

Такође се и од ове методе пречашћавања воде — додавањем креча и соде — морало одустати: јер за издвајање кречних соли потребна је и сувише велика количина соде. Из досадањег се јасно увиђа да за хемијско пречишћавање воде није довољно само употреба соде, као што се то мисли.

За овим се управа тирингишких же. љезница решила да покуша пречишћавати воду са хлорбариумом и кречом по методи Пр. де Набп-а из Хановера, при чему су добивени повољнији резултати, и с тога је ова метода пречишћавања воде била дуго време у употреби, и тек у новије доба уступила је место још бољим методама. Хемијски процес чишћења воде по Рг. де Навбп-у састоји се у следећем:

У води се налази:

Сао.50, Сао 2200, и Мг.0.2С0, Додаје се: Ва.С1. Сао.но. Из чега се образује; Сас!. и Мрст.