Srpski tehnički list

— 248 —

Лепо је то што г. председник, са управом општинском, поклањају неограничено поверење своме директору техничке управе, али је посве за осуду, што је у опште сазивао ипитао наше стручњаке, да би тиме и демонстративно показао своје схватање, по коме је тај његов директор од „париског укуса“ (види стеногр. белешке са једне седнице општ, Одбора). тај јединац далеко претежнији од свих укупно наших стручњака!

Верујемо да ће г. циректор техн. управе имати и виднијег успеха у раду, са таквом неограниченом влашћу за растур милиона, од наших дојакошњих техн. управника, који су градили шупе од 1000 дин. вредности под тешким сметњама, — али смо у толико више уверени досадашњим пичним радом г. директора, да ће основно питање о централној регулацмји. Београда са свим одстранити и за дуги низ година онемогућити.

Има у главноме две категорије. градова:

1) градови који се развијају више мање равномерно у свима правцима, у којима се око једног средишта (Сну-а) образују прстенови; 2) градови који се усљед теренских и других прилика морају развијати по дужном правцу.

Код прве категорије, градски центар поклапа се приближно са геометријским центром, а код друге категорије, центром саобраћаја и трговине махом су по крајевима и то баш највише стешњеним, где природне, стратегијске и политичко географске бране не допуштају нова преширавања Су-а,

Код прве категорије у први мах изгледа да центар мора бити интензивнији по саобраћају, него код друге категорије. Ну то је баш обратно- Јер код прве: категорије лакше се стварају и други центри, ван првобитног Сну-а, т. зв. његови трабанти, који га релативно слабе, док код друге категорије жижа саобраћаја може да се сравни са жижом конкавног огледала, која је у толико интензивнија, у колико је извор светлости већи.

Београд је веома карактеристичан пример друге категорије, ну потенцован нашим специјалитетом, по коме је жижа трговачког саобраћаја ограничена на несразмерно малом простору, благодарећи невештиии извршених регулација. — Сну Београда ограничено је на Кнез Михајлову и Васе Чарапића улицу и у њиховом споју на Теразијама до ушћа у Краљ Миланову улицу. Тај наш специјалитет створио је и друго средиште за становање око „Славије,“ које је од трговчког центра

одвојено огромним површинама, веома проређеног насељења, око двора, батал џамије, жељез. станице, источног и западног Врачара.

Усљед тога што је београдски сЊћу ограничен на тако малом простору, у њему је поскупило земљиште у толикој мери, да надмаша цене земљишта у центрима великих европских градова. Цене од 300—400 дин. од мл, најобичније су и реализоване су већ продајама; по неки газда бедних и паду склоних страћа, а на Теразијема цени своје земљиште и на хиљаду динараод т'.

Шта све то значи свако ће дете лако увидети, али наша општинска управа, по њеном раду судећи, изгледа да нема ни појма о тим економским ругобама, створеним ста. рим и предстојећим новим т. зв „регулацијама.“ У место да се та саката и крајње сметењачки извршена регулација, по могућству, доведе у склад са теренским и политичко-географским особинама Београда, на прво место ороширујући што је могуће виши средиште за саобраћај и трговину, наша општина пројектује -на дохват и на парче нека локална прескупа кресања уличних и пијачих бокова без икакве везе са целином.

Општина се пашти и мучи да стоменик Кнез Михајла доведе некако у осовину управе фондова, мењајући основу позоришне пијаце, а при томе чак и не води рачуна о ново просеченом делу Кнез Милетине улице ка Позоришном тргу и њеним најпробитачнијим везама у корист СнНу-а.

У проширењу Кнез Милетине улице ка Позоришном тргу, општинска управа не види апсолутно ништа даље до извесну површину за калдрмисање, а г. директор техничке управе чак није досада стигао да проштудира њен уздужни профил и ако је већ утврђивао нивелете по Скадарлији, без обзира на нивелету главне саобраћајне Кнез Милетине улице, — Еспри и стручно знање г. директорово огледало се досада у изради симетричних фигура пружником, а нарочито милује кругове, оштро израђене шестаром на финој цртаћој хартији. То је његов специјалитет и кметови општински диве се томе парискоме шику! — Међутим Кнез Милетина улица остаће без органске везе са позоришним тргом онаква какву су је повукли, за времја оно општински геометри и цртачи, а са новим податком, штетног и веома судбоносног ограничења, због утврђених нивелета споредних пресецајућих је улица.

Да се Кнез Милетином улицом може