Srpski zanatlija : kalendar sa slikama za 1890 godinu

БЕЛЕШКЕ (0 НАШЕМ ФИНАНЦИСКОМ СТАЊУ

(ва

•

У

с

ОЈ ма једна грана науке која је веома коср У рцена. п потребна а на коју не обра46) ћамо никакву скоро пажњу. То је тако звана

статистика. Ако желимо да знамо колико наше сировине производимо, у земљи трошимо, у земљи прерађујемо, у шта прерађујемо, а колико пак извозимо на страну — то можемо дознати ако све то забележимо. Ми производимо а не знамо колико емо пропзвели, трошимо а не знамо колико смо потрошили и колико нам је намирница потребно. Потребна нам је пшеница, кукуруз, људска и сточна храна, али нико не може да каже колико нам је потребно те хране, нити пак знамо, колико смо земљишта засејали пшеницом, кукурузом, јечмом и другим најпотребнијим намирницама, не знамо да ли збиља производимо онолико

колико нам треба или више или мање. Ове то

треба да знамо, а ми међу тим ништа не знамо. Кад би смо знали колико трошимо обуће, опанака, одела, горива пл других најпречих намирница, могли бисмо п саму пронзводњу њихову тако уредити, да у неке привредне гране, које потпуно с постојећим радницима п занатлијама подмирују потребе друштва, не јури наш подмладак, него да се одаје оним радњама, у којима лема довољно радне снаге. Народи напреднији од нас знају колико сланине поједу, колико лука и зелени потроше, а ми не знамо ни

| колико смо жита пропзвели за нашу унутрашњу

потрошњу.

Људи, који би отпочели какво индустриско подузеће не смеју уњ да се упусте, јер немају сигурлих података, на оспову којих би могли судити, колику спровину могу у земљи наћи, колико се извесних пропзвода у земљи троши.

У опште ми не знамо, нити колшко производимо, нити колико прерађујемо, нити пак колико чера у земљи трошимо.

Грана друштвених наука, која прибира податке о нашој друштвеној производњи пи потрошњи и без које државно газдинство може _ само тумарати као по мраку, јесте статистика На њу треба обратити пажњу, она не сме остати упарложена као што је то данас. Држава треба да жртвује потребна средства, па да се она уреди као што ваља. Статистика је од велике користи пи њу ваља неговати. Ценећи високо статистику, ми не можемо да пропустимо ову прилику, а да нашим читатељима не пружимо бар неке податке, које пам опа пружа о занатима и радњама у опште: да видимо колико је и каквих занатлија било у Орбији ну појединим окрузима, и колико они плаћају државног пореза.

Читатељима неће бити на одмет ако им пружимо и податке о томе, колико је у години 1989 разрезано пореза. Неће бити рђаво да знају и приходе и издавања своје државе. Да изнесемо прво преглед разрезаног пореза и приреза за рачунску 1889 т.