Srpski zanatlija : kalendar sa slikama za 1890 godinu

у . 7 па | '

у бо => –<>

ресе ест зен нон нит зен кннек зиннс ке ЕС СЕ Еф -—-Е

—-_-2 >

7 Д

[а нон укине ин у ==:

фи фи фар фар ф фра ф 4

419]

ПИАТ У ИМА ИО АИ арта

Ко год о њима почне говорити сваки ће им наћи по коју ману, али ће се ппак ретко ко год од њих одмаћи; сваки би рад био да у њима нађе излаза, да за незгоде, што их оснафи праве, окриве не саме еснафе него еснафску уредбу, па често није крива ни ова уредба него власти и људи који је не врше: мало ће се њих наћи, који ће крпвити саме еснафе, само уређење, а још мање ће налазити узрока залима у самим привредним околностима нашим. Пошто се питање о еснафима код нас мора решавати, п то у блиској будућности, пошто од уређења наших радња, па дакле и садањих еснафа, зависи и наша. прерађивачка производња, то је потребно то питање разрадити, и разрадити га свестрано, како би се оно могло решити повољно по нашу пропзводњу. Покретање овога. питања и на овоме месту, покренуће већи број занатлија, радника и пријатеља нашега привреднога сталежа да о њему, размишљава.

Нека ми читатељи не замере, што ћу их мало дуже задржати на овоме питању: корисно је о њему мислити, ваља се на њему п дуже задржати, јер од његовог правилног решења зависи пи уређење наших радња.

_ Вредно је запитати се; кад су и где постали еснафи, у којима данас једни налаве сметњу а

други уређење својих привредних односа. ЈТроу- |

чавањем привредних односа средњих векова, учени људи су нашли, да су се еспафи зачели у

почетку средњих векова, још онда, кад су земљорадња и сточарство били скоро једини начин, којим су се друштвене намирнице пропзводиле, у добу, кад је с једне стране бпло племство, а с друге —= њихови сељаци, пола робови. Зал време наших Неманића а и пре њих било је у целој Јеврош властеле, чија је земља била, п кулучара, којп су обрађивали господарску земљу, а ва то, добијали су од властеле пли потребних намирница у натури, илп им је властела одвајала који плуг земље, да у дане, кад властели не раде, могу обрађивати ту земљу за свој рачун. Алу поред властелинских чивчија, који су кулучили и обрађивали господарску земљу, сваки властелпн је имао међу својим потчињеним сељацима и таквих, који су се одавали занатима за пзраду најпотребнијих намирница. Опи су израђивали за властелу, за земљорадњу и за остале сељаке потребне занатлиске производе. За занатлије су бирани обично најбистрији младићи. Једно дакле природна даровитост њихова, а друго однос њихов према привредним средствима, учинили су, да занатлије тосподарске најпре покажу своју жудњу за самосталношћу. дЗемљорадник кад оп хтео побећи испод туторства свога господара не би могао, јер шта би му помогла гола слобода, кад не би могао ништа друго радити сем земље, кад у опште није могао друго радити, јер све занатлиске послове вршили су властелинске занатлије ; нити има где год слободног места ва примену њихове земљорадничке снаге, а земљу собом да понесу — не могу. Није тако стајала

ствар са оним племићеским слугама, који су на Е - 0

= 81