Srpsko kolo

Стр. 2.

СРПСКО КОЛО

Год. I.,

Нису Срби у овој држави сироте без икога свога. Тешко је Србин бити. То најбоље знамо ми, који у овој држави живимо. Шта је то Србин? Србин је човек, који потиче од српске крви, од српских родитеља, који говори српски, који се држи српских обичаја. Па видите у овој држави не с.помиње се у закону српско име, у школама се наш језик не зове српски, у нхколама се не учи, како су наши стари борили се и царевали, не учи се ништа о Краљевићу Марку, боју на Косову, цару Душану и Лазару и друго, у звањима (уредима) се не пише и српским писмом ћирилицом, не сме се српски бар^ак развијати, православна вера зове се грчко-источна, као да смо ми Грци. Има тога доста још, из чега се види, да се не кроји правица једнако сваком народу и закону, те ми Срби останемо увек кратких рукава. Нас Срба нема баш премного у овој држави Аустро-Угарској. Има нас на један милијун и триста хиљада. (Један милијун то је хиљаду хиљада). Па кад човек види све што -се ради, а нас баш нема много, а њему се онда стисне срце, па помисли: Еј, сиромаси смо ми Срби, сироте пуке, без икога свог. Никад ништа од нас. А нема право, ко тако малакше, па то говори. Нисмо ми Срби сироте, није нас баш тако мало. Има нас подоста, само се не познамо, руке један другом не пружамо, у једно се коло не хватамо, већ сваки стоји за се као нека сирота. На далеко и широко расејао се српски народ. Прекрилио је Србин равнице што их око не може прегледати, прислонио се уз брда, што им врха не можеш догледати, просуо се по питомим хумовима и долинама, настанио се уз широке и дубоке воде и језера, па богме и уз сиње море. Па ево, ; ми ћемо набројити те земље, у којима Срби живе, да чује и види сваки Србин, који није чуо ни видио, како ми у овој земљи нисмо сироте неке. Најпре ћемо набројити крајеве у нашој држави, у којима живе Срби. ГЈочећемо с југа; од сињег мора. Срсл живе у нашој држави у Далмацији, на Далмацију наслања се Хрватска, на Хрватску Славонија са Сремом, на Славонију Барања и Бачка, а на Бачку Банат. Далмација и Хрватска су горовите, Славонија је равна и питома, Срем и Барања, још равнији, а Бачка и Банат као длан равни.

То су земље у нашој држави. Сад ћемо набројити земље, које нису у нашој држави. Између Далмације, Хрватске и Славоније увалила се Босна и Херцеговина, на Херцеговину наслонила се Црна Гора, на Босну с једне а на Срем и Банат с друге стране наслонила се Србија, на Србију Стара Србија, а на њу Маћедонија. У Босни и Херцеговини управља »Швабо«., како то вели Србин тежак. А по праву припадају те земље Турској, турском цару. Пошто тамо није било мира и народ се бунио, то се договоре велике царевине и краљевине, па рекну нашој држави, да тамо начини реда. Наша држава то једва дочека, пошље тамо војску, умири народ силом, па сад јој се не ће из те земље, и ако народ не би плакао, да изиђе напоље из ње. Најправије би било, да народ у тим земљама управља сам собом, па ако ће се припојити уз коју државу, нека чини по својој вољи. Црна Гора и Србија то су слободне српске земље. У њима живи скоро сам Србин, тамо су све власти од краља па до гшсара Срби, у земљи је српска правица. Србија је краљевина, а Црна Гора кнежевина. У Србији је краљ Петар Карађорђевић, а у Црној Гори кнез Никола Нетровић. Стара Србија и Маћедонија су под Турском. Али тамо има правих Турака, што говоре турски, а не као они у Босни и Херцеговини, што говоре српски, као и ми. Они у Босни и Херцеговини само су турске (муслиманске) вере, а нису турске крви и језика. Ето то су земље у којима живе Срби, све један до другога. Има нас свега на 6 милијуна. Дакле нисмо ми сироте. Имамо ми српске браће, који стоје иза наших леђа, па нас чувају, да не би отуд ко ударио на нас. Ми морамо да се упознамо, да се у једно српско коло ухватимо, па ћемо ми извојевати, да и српско име и вера православна буде поштована и у овој држави, као што треба. А кад се ухватимо у једно коло моћи ћемо ми израдити да и Србину ратару буде лакше дисати, да се и за ратара већа брига води у закону и држави. Свако за се ништа не може. Сложна браћа кућу граде. А да се упознамо, ми ћемо у овим народним новинама доносити, како Срби у разним крајевима живе и носе се, како напредују и раде. Буде ли доста оних, који ће ове новине држати, биће у овим новинама и слика из свију земаља,