Srpsko kolo

Год. I.

СРПСКО кодо

Стр, 9.

ћемо ми говорити, све се то тиче опћине, све су то њезини интереси. Ва те ствари треба трошкова. Ти трошкови треба да буду што мањи, јер народ је сирома шан па не може да плаћа превелике намете, па зато се опћинари морају бринути за опћину, исто као господар за своју кућу, сељани за своје село. Јер свуда у кући, у селу, у опћини треба да имаш увијек пред очима ово: Ако хоИеги" да иривриједиш себи и другима, треба гледати, да са што мање трошка иостигнеш што веИу корист. Да све то у опћини буде и да се то изврши, треба људи, који ће непрестано о томе бригу водити. Опћинари знаду, који су људи ваљани, врсни и честити, да то раде, па зато они такове људе изаберу, ставе на чело опћини, и даду им власт да управљају опћином, С тога опћинари изаберу, и увијек треба да изабиру ваљане и честите људе у опћински одбор или у опћинско заступство, које се мјесто цијеле опћине непрестано брине и одлучује о опћинским интересима. Али опћински одборници или заступници, морају имати опет људе, који ће извршивати оно, што одбор или заступство одреди, па зато они изаберу и поставе начелника или кнеза, биљежника, благајника и друге људе, који ће све то израђивати и њима одговарати за све оно што учине. Ко је све опћинар, ко може бити опћински заступник или одборник, колика је власт заступству и управи, шта треба радити да опћина напредује, о свему томе говорићемо ми у овом листу.

Иао с вешала. »Ево га и опет!« рече неко у друштву, кад виде где дође Врабац (тако га назвали што је био мали растом, а брбљав на језику као врабац). »То је онај, што је пао са вешала«, дода Милан Толиначки. Чича Милоје се прекрсти: 'Патема га било!« Ми се други згледасмо, нико не зна шта Милан хоће рећи. »Јест спао с вешала. Или зар не знате ону: Како је био неки човек, пркосан, процесџија, те се вавек само вук'о по суду. Досадио већ и суду и суцима те се договоре да га чим први пут и опет дође, обесе и тако се ратосиљају беде. Тако и учине. Кад га довели под вешала, намакли уже на врат и повукли, уже се опучи а он ђускац

доле. Како је пао поломи ногу. Стењући диже се: »Идем те тужити суду, рече џелату, што ме ниси добро обесио, те ето падо' и поломи' ногу«. Некн се насмејаше, а Милан настави: »Жалосно је то, људи браћо, ето како која година све грђе и горе. Већ је дошло време, к'о Оно у проклетој земљи Инђији, да се земља отвори и станемо у њу пропадати, јер, бога ми, настадоше последња времена; тога чуда и тога покора нигде иема. За какву најмању маленкост, какве трице, где се језик омакне те рекне коју ружну — 'ајд тужи суду. Иди тако дангуби, троши и наиослетку ником ништа, било па и није, а могло је и без тога бити. Ето пре неки дан Јула Радулова тужила своју комшиницу, што је рекла да су Јулина деца »американски мајмуни« (а за Америку је сазнала од како јој муж тамо отишао), а ова њој не оста дужна него је назва белосветском и рече још нека пази своје копиле. Туже једна другу суду. Пред судом се још ружише, те кад их не могоше помирити, осуде и једну и другу и у бувари се помире. • Има тако света, као тај Врабац, па му је у крви да се процеса, болестан је ако нема за коју среду позив у суд. Па да је само он и још који, него и' је из дана у дан све више. Души би места уватио, ко би тај свет одвраћао од тога посла. У селу, где је поп и учитељ на свом месту, те свет упућује и мири, одвраћа од процеса и парбе, да видите па се свет одвикне ма за какве трице трчати суду. Изгладе ту ствар, к'о људи, сами међу се, па мирна Бачка. Јер ако 'вако та болест обузме маха као код овог Врапца, онда је зло. Баш да ми је знати зашто је дош'о и данас«. Врабац уђе и назва Бога. »Па зар ти и данас?« »И данас, бога ми, и ма мор'о долазити још и стотину пута, ма мор'о и до седморице терати, нећу га иустиТи у миру. Нек зна кад је поч'о са мномека«. Сав се задувао од беса. А кад овамо комшија му убио кера, што је крао јаја, па га дошао тужити суду. Врабац к'о Врабац! Срем. - Чеву

Како је иостало име Обшгаћ. (Орпска народна приповијетка). Срби приповиједају да је Силни Стеван, цар српски, ловећи по Церу, угледао на једном мјесту,