Srpsko kolo
Врој 3.
Загреб, 1. (14.) новембра 1903.
ГОД. 1.
Излази сваког дру- «јмљ и п т тгм ш ,гтп>1 ж л* ^Вав». га ш, шт*. тит Огласи рачунају се по гог петка у мјесецу ■..« А Ч & - ч -> уЧ Н Шг М®Ш вј 0 Н№| ШФШк цјеновнику. Дко се ви® ф « I Ш ш I! II г 1 Ј 1 1 ИЛ 11 II1 1 ш ? ( - )дтрипу - та у ? р Е-ац 1»г иКУ К11Л1Ј 2§ц на че^врт ГОД. К —60 Николићевој улици бр. 8. За друге земље: на Г0- Писма се шаљу на уреддину4круне. Поједи- Н АРОДНИ ЛИСТ н^°ог СР л^. г ^ НИ бројеви 10 ПОТ. !„ I I ~ писи се не враћајУИздаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) чт*** Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"
Српском Колу. 1 Мото: »Хајд' у коло кој' за коло, »А тко није нек не иде«. Срп. нар. пјесма. Српско се Коло у Загребу хвата, У њега зове сваког Срба брата. Па ако сви се ухватимо сложно, Све ће нам бити учинити можне. Јер слогом расту и малене ствари, Стара је ријеч, остала од стари'. Па кад нас буде у Колу што више, Српско ће Коло слогом да мирише. И да моћ њену уздиже и хвали: И свак нек знаде да и народ мали Слогом велике постизава ствари. Прошлост је наша била некад славна, А то се знаде веће из одавна. С неслоге своје изгубисмо много. А сада кад се дочепамо Кола, Биће нам дика и поучна школа, Која нас учи шта је мета права: Да само слога Србина спасава. Јер сложна браћа нове граде дворе, Несложна опет и старе оборе. Па хајде у Коло Србине брате, Нек клетва опет не пане на те. Старо и младо нек у Коло хита, Прошлост, будућност. из њег ће да чита. Па нек нам срећно и напредно буде, Бог сложне воли и награди људе! Пиперци, (Босна; 9./Х. 1903. Ђ. Свитлвк.
Колико нас је Срба. Обећали смо говорити, колико нас Срба има свега на броју у четир државе: Аустро-Угарској, Турској, ЈДрној Гори и Србији. Обећали смо, па ћемо овим чланком и да искупимо реч. Почећемо с Далмацијом. Краљевина Далмација чини по праву једну целину с краљевином Хрватском и Славонијом, па зато се говори и пише: краљевине Далмација, Хрватска и Славонија, а сабор у Загребу зове се сабор краљевина
*) Доносимо ову повдравну пјесму нашега пријатеља. Ми
иначе већемо доносити умјетничких пјесама осим само народних.
Ову доносимо зато, што је у њој истакнута вриједност и потреба народног листа. Ур.
Далмације, Хрватске и Славоније. Али оно, што је по праву, није заиста у ствари, јер краљевина Далмација није још здружена с краљевином Хрватском и Славонијом. Исто као што још до пре двадесет и две године није био велик део војничке крајине здружен с краљевином Хрватском и Славонијом, тако није краљевина Далмација ни данас. Она спада и данас под Аустрију. У Далмацији живи око шест стотина хиљада (600.000) душа, од којих има преко сто хиљада Срба пра* вославне вере, остало су Хрвати католици и унијати и нешто Талијана. Али у Далмацији има леп број и Срба римокатоличке вере, и то: у Дубровнику, Боци Которској, у околини Спљета, Книна, Скрадина, Врлике и Бенковца. У Хрватској и Славонији има свега два милијуна четир сто и шеснаест хиљада (2,416.000) душа, од ових су шест стотина и шеснаест хиљада Срби нравославне вере. Срба има дакле неш; .> више од четвртине свега становништва. Чеха и Словака, Словенаца, Маџара, Нијемаца (њих највише) нешто Талијана, Малоруса, Цигана има око двјеста, педесет хиљада, остало су преко један милијун и по Хрвати. Хрвати и Срби говоре једним језиком и они су као две гране једнога стабла. У Угарској, поглавито у јужним крајевима њезиним, има свега четир сто четрдесет хиљада православних Срба, а осим тога има католика Срба и Хрвата, који се зову и Буњевци, Шокци, Бошњаци, Крашовани до сто осам хиљада. У Босни и Херцеговини, којима управља Аустро-Угарска, има свега око један милијун и пет сто хиљада становника (1,590.000), од ових су шесг сто седамдесет и три хиљаде Срби православне вере, пет сто педесет хиљада исламске (муслиманске), око три сто тридесет хиљада католичке су вере. У Старој Србији (која се зове званично косовски вилајет), у Маћедонији (битољском и солунском вилајету), и нешто у скадарском вилајету (северни део Арбаније) живе Срби. Колико их има свега, не зна се тачно, јер Турци нису до данас имали званичног пописа. Може се рачунати да ту има Срба око један милијун душа. У Србији, слободној српској краљевини, има два и по милијуна становника, који су сви Срби
Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер Ће вам требати и послије, да га читате. /МУш