Srpsko kolo

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. II.

затвора, а речени сељак, јер је лијечника у служби његовој гадно увриједио, на четрнаест дана затвора. * Не наваљуј и не набацуј на свог противника лажи. Говори истину и не мој вријеђати службено лице, кад своју службу врши.

Елементарне штете код винограда. У једноме од прошлих бројева писали смо о елементарним штетама код ораница и кошаница. Казали смо да су елементарне штете оне, које направе природне непогоде: туча, поплава (поводањ) ватра уопће или кад бубе униште читаве потезе. Рекли смо када и у којој прилици припада попуст од пореза, ако настану елементарне штете. Овај пут ћемо говорити о елементарним штетама код винограда, и ту је потребно да кажемо ово : Код винограда (и жмељника) елементарне су непогоде: туча, поводањ, ватра, бубе. Осим тога је и мраз елеменгарна штета код винограда, ако је пао послије него што су биљке почеле тјерати, и ако у катастру није узет обзир на тако звани касни мраз, који је редован у неким крајевима. Штета се процијени и тражи се попуст од пореза исто онако као за оранице и кошанице. Ако филоксера уништава виноград, онда се тражи попуст од земљарине и мора се давати све док није виноград искрчен или посве уништен, јер онда престаје бити виноград и постаје обично земљиште, унесе се у катастар па се и порез одмјери према томе. То само вриједи за винограде. За винограде, које уништава филоксера, треба сваке године најкасније до 1. августа поднијети пријаву, па ће се земљарина према штети попустити за једну трећину ( ! /з) или за двије трећине ( 2 / 3 ), а то ће бити и онда, ако то земљиште и није унесено у катастар као виноград. Попуст пореза добија се и онда, кад штету у винограду наноси плијесна гљива или винова плијесан, која се зове и пероноспора. Штета се узима у обзир онда, ако захвати цијеле потезе или већи дио њихов. Ако господар винограда штрцањем доскочи пероноспори, онда се не даје попуст, кад штете у винограду нема. Како смо рекли, штета почињена у виноградима, мора се пријавити опћинском поглаварству најдуже до 1. августа те године. Опћинско поглаварство има за три дана од пријаве одредити очевид и извидни записник предложити кр. финанцијском равнатељству, које ће одредити очевид да комисија утврди колика је штета. Пријаву која закасни одбија финансијско

равнатељство, али и о томе мора дати одлуку, јер странка има право да оправда зашто је закаснила. По пропису мора се пријава поднијети чисмено, али и усмена пријава може бити ваљана, ако опћина утврди штету и у законитом року поднесе записник о очевиду фин. равнатељству. Ако странка није задовољна с попустом, што га одреди финансијско равнатељство, оштећени има право призива на жупанијски управни одбор у року од 15 дана, од дана, када је уписан порез у књижицу, а против одлуке управног одбора има право тужбе на кр. угарско-хрватско управно судиште у Будимпешти, опет у року од 15 дана, кад прими одлуку управног одбора.

Најпотребније о биљеговању. Наш сељак много пута долази у прилику, да биљегује тужбе и друге ствари, које властима подноси. Већином не зна он, колики биљег (штемпел) треба ставити, па меће више или мање него што треба. Ако меће више, прави штету сам себи, а ако меће мање, онда га глоби финансијска власт. За биљеговање постоји закон, али он је велик и опширан, па није могуће читав закон одједном изнијети и казати шта одређује. За данас ћемо казати оно, што држимо да је најпотребније да се о томе знаде. I. Казнене тужбе или казнене молбе и све оно, што спада под казнени поступак, то се не биљегује. II. У грађанским (цивилним) парницама мора се биљеговати. И то овако : а) тужбе, којима се ишту тражбине (дугови) у новцу испод 100 круна биљегује се свака тужба са биљегом од 40 филира. (Обично се тужба подноси суду двоструко, једна је за тужиоца, а друга језа туженога. Свака се биљегује дакле са 40 филира). Ако је тужба испод 100 круна има прилога, биљегује се сваки прилог са 20 филира. Гдје нема адвоката, ту је најбоље да сељак преда усмену тужбу код суда у записник, и биљег је исто као и за писану тужбу. Све друге тужбе и молбе, које гласе на дуг већи од 100 круна, затим тужбе, у којима се не каже колико дуг износи у новцу, него се тражи што друго, на прилику: власништво земље, сметање посједа, накнаде штете и друго биљегује се са једном круном (1 К), а прилози са 30 филира. Кад се грађанска парница доврши на пошљедњем рочишту, које се зове ускладно рочиште, даје тужилац биљег за осуду, која ће се изрећи. Ту треба ово знати: за дугове до 100 К биљег је на осуду 2 К