Srpsko kolo
БрОЈ 10. Загреб, 15. (28.) маја 1904. ГОД. И. Излази 1. и 15. дана мкк ___ л шшш Огласи рачунају се по — у мјесецу — |1Р% Рн1§ Ш Ш II Ш Пж1 цјеновнику. Ако се ви8г.рз*» СРПСКО КОЛО на по године . К 1 20 I I I I I ^ШВНу 88 Н ЈШ' В Уредништво се налази у на четврт ГОД. К — 60 ™ ™ ™ ■■ НиксЈлићевоЈУпици Ор. 8. За друге земље : на ГО- _ , Писма се шал>у на уреддину 4 круне. Поједи- НАРОДНИ ЛИСТ варадо? листа° Г Руко а НИ бројеви 10 ПОТ. ^ писи се не враћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) *т&»* Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"
Нашиж читаоцима. Према наредби смијемо још само овај број послати онима, који нису платили претплате за лист. Молимо, ево, још и овај пут поштоване претплатнике да обнове претплату. Молимо и поштоване повјеренике да се заузму. До претплатника стоји, да ли ће лист моћи живјети или ће мораТи угинути. Једини народни, најјевтинији лист, па зар да угине? Немојмо, браћо, јер би то била наша срамота. Онај, ко не добије листа, нека рекламира. Пропадне на пошти, прОпадве у опћини, а прано је да свако добија лист, кад га плати, јер народни лист треба читати. Уредништво „Српског Кола".
Четир ето милијуна круна. Ратни министар у Бечу, барун Питрајх изненадио је свет у Аустро-Угарској. Он тражи још четир сто милијуна поред оних милијуна, који се сваке године дају за војску и који такође износе преко три сто педесет милијуна круна. Сав је свет у монархији Аустро-Угарској изненађен, јер се томе новом колачу није нико надао. Од године 1866., када је силна Аустрија потучена код Краљева Граца (Кенигреца) у Чешкој од тадашње малене Пруске, хоће монархија да буде велика сила, и с тога од тога времена непрестано диже своју оружану снагу, која стоји силне милијуне. После пораза код Крал^ева Граца настале су велике промене у држави, јер су се Маџари знали Користити поразом Аустрије. Од једне државе настале су две: Аустрија, којој је влада у Бечу, и Угарска, којој је влада у Пешти. Само неке ствари, као што је војска и министарство за спољње послове, остале су заједничке, иначе је, што се другог тиче Аустрија за себе, Угарска опет за себе држава. У Аустрији су се дочепали власти Немци, у Угарској опет Маџари, а сви остали народи: Чеси, Пољаци, Словенци, Руси, Срби и Хрвати, Румуни остали су без својих права. Једино је краљевина Хрватска и Славонија добила нешто малко слободице, кад је склопила 1868. погодбу
Чувајте и остављ.ајте евшш бр©| евога листа
с Угарском. Она је добила своју унутрашњу управу с котарима и жупанијама, своје судове " и школе, а све друго остало је заједничко са Угарском, па су Маџари велики господари и Хрватској и Славонији. И тако у оној војсци, коју сви народи у Аустро Угарској издржавају, воде главну реч Немци у Аустрији, и Маџари у Угарској. Она чува и њихово господство у тим двема државама. Нама другим народима не даду наша политичка права, стављају нам се сметње, кад тражимо п хоћемо да напредујемо и да се развијамо као други напредан свст, они не маре за паш приврсдни развитак н напредак, а од свију тих бесправних народа траже се теретп у крви и новцу исто као и од Немаца и Маџара. Али нп то није још све, што је нама другим народима тешКо. Говори се, да АустроУг^рска тражи зато ове нове силне милијунс, с којима пе купити нове топове и градити нове ратне лађе, да може од Турске узети оне земл^е на Балкану, у којима живе већином Срби и Бугари. Те су земл^е Стара Србија и Маћедонија. Да богме, да ће ту требати пролити крв потоцнма. док се од Турске, која је до зуба оружана отму те земље. Турски падишах, султан у Цариграду, овако каже: „Ја сам те земље на сабљи добио, на сабљи ћу их само и изгубити." Као пјто је год храбар руски војник, тако је исто храбар и турски војник, и то су два најбоља во.јника на свету. Да се подели дакле мегдан с Турском, Аустро-Угарска приправља и оружа војску, и за то треба још и ове нове силне милијуне за њу. Силна царевина Њемачка опет гура Аустро-Угарску на Балкан, јер кад би АустроУгарска заузела те турске зсмл.е, у којима живи народ наше крви и језика, онда би Њемачка својом трговином и својим насељеницима поплавила те земље, а онима народима, било би опет тешко. Ето видите, прс двадссет и пет година Аустро-Угарска је заузела Босну и Херцеговину на лак начин, јер се Турска није борила, пошто је била изнурена у борби с Русима. Заузела је Аустро-Угарска Босну и Херцеговину, и у њој господарИ данас Немац (Швабо) и Маџар, а наш народ, који тамо живи нема својих ирава. Немци " гјер вам трвбати и послије, да га читате у ^^ . • ?