Srpsko kolo

Број 16.

•Загреб, 15. (2«3.) августа 1904.

Год. II

Излази 1. и 15. дана ^ јт"|~д пд јг т мл ■ .« Огласи рачунају се по — у мјесецу — кч* г \' §РТ§ Шчк Ш Ш Шгж Ш Н КгТН И9 ЧГЧ& ЦЈеновнику. Ако се ви99 9 В 11 Ц ' Ј ! ' 1 ™ од тр« пу!а увр«Тн1 1јГ1 УПУ ПШ У на четрт ГОД.К —-60 I ® ШЧ0Ш Ш %0 1 II##!!# Уредништво^^налазиу За друге земље: на ГО- Писма се шаљу на уреддину4круне Поједи- НАРОДНИ Ј1ИСТ ™н°о? СР лис7а° Г РукоНИ бројеви 10 ПОТ. / ' * писи се не враћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д .-д.) Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"

Немци ј Славонији. Маџарски лист у Пешти „Будапешти Хирлап" донио је ових дана чланак, у коме говори, како се Немци шире све већма по Срему и Славонији и како је из године у годину њихов број све већи. Ми смо у народном овом листу нашем неколико пута већ споменули, каква опасност прети . нашем народу од немачке поплаве, која све већма захвата лепе крајеве, у којима живи наш народ: Славонију са Сремом, Хрватску, Далмацију, затим Босну и Херцеговину, захвата Србију, прелази у Бугарску и крчи себи пута на Цариград у Малу Азију. То је она политика великонемачка, пангерманска, која за своје насеобине и за своју трговину хоће да освоји наш Балкан, наше јужнословенске крајеве. Ту политику помаже Аустрија, јер је у њој свагда одлучивала немачка политика. Само кратковиди људи неће да виде, каква нам опасност прети од Немаца, и зато би човек морао закукати, кад је ту неки дан српски лист „Застава" у Новом Саду бранила то, што жена д-ра Жарка Миладиновића, једног од првака „Заставиних", пише у немачки лист у Руми и помаже немачки покрет Шваба у Руми и околини. Новосадска „Застава" рече, да она није противна ниједном народу, да се шири и развија, па зашто не би Немце и немачки покрет помагала жена Србина адвоката и народног првака? Тешко нама, док овако мислимо. Швабе, иза којих стоји Берлин и Беч, шире се и освајају наше земље и наше крајеве, купују наше оранице, кошанице и винограде, а ми силан народ, (свега нас има пар милијуна према шездесет милијуна Немаца) доспевамо још и да их помажемо. Тешко н-ама, док оваку политику водимо, и кад би се ње држали и по њој радили, могли би већ сад рећи: Друмови ће пожелет' Србаља, ал' Србаља више бити неће! А сад

чујмо, шта пише маџарски лист о Немцима у Срему и Славонији: Пре тридесет година било је Немаца у Славонији (са Сремом) двадесет хиљада (20.000), пре четрнаест година (г. 1890) било их је сто двадесет и три хиљаде (123.569), а данас их је двапут толико, дакле близу двеста педесет хиљада. За тридесет година Немци су у Славонији за дванаест пута бројем порасли, а цело становништво у Славонији (са Сремом) није се ни подвостручило. Од сваке стотине становника има 14 Немаца, 39 Хрвата, 32 Србина, 5 осталих Словена, 10 Маџара и других народа. Немци су се почели насељавати у Славонију иза пожаревачког мира с Турском пре 186 година (г. 1718.), кад се Славонија ослободила турског јарма. Велике газде позваше Немце, а цар аустријски Јосип II. помагао је те насеобине, јер је хтео све понемчити. Швабе из Бачке и Баната стадоше прелазити у Славонију, заузимати земљишта и ширити се. Данас су Немци јаки у Славонији. У Осеку, Земуну, Ретфали, Сарвашу, Илоку, Ердевику, Руми, Инђији и у многим другим опћинама Немци су у већини; у вировитичкој жупанији има 15 опћина, у сремској 35, у којима је преко 20% (20 од сто) Немаца, а у целој вировитичкој жупанији има свега 56, у Срему 146 опћина. У целом трговачком и привредном животу у Славонији влада немачки језик, а српски и хрватски долази истом на другом месту. У Славонији има 37 немачких школа, од којих 22 добијају државну помоћ, па се из дана у дан множе. Пангермански (свенемачки) покрет осилио се пре 12 година у Славонији. У Митровици и Руми имају своје новине на немачком језику, које шире и јачају немачки покрет, у различним местима имају осим школа своје читаонице, певачка друштва, па и своје новчане заводе. Из Беча се подупире овај покрет: имају по-

Чувајте ш остављајте сваки број овога диста, јер ће ит требати и послије, да га читате.