Srpsko kolo

Стр. 8.

СРПСКО коло

Год. И.

Српска народна скупштина За Предсједника српске народне скупштине у Биограду изабран је г. Аца Станојевић, а за потпредсједнике г. г. Никола Николић и Јаша Продановић. Србин и Шваба Један пријатељ пише нам с путовања овај истинит догађај: „Путујући кроз Срем, нанесе ме посао у некад чисто српско село Б. Дођем у српску гостионицу, која беше препуне Срба ратара. И ако беше радни дан, па још пре подне, али вино се просипа, галама толика, да нико никог не чује и не разуме. Упитам гостионичара, шта је то, а он ми рече, да сељаци очекују некбг изасланика, који ће провести давање неких опћинских земаља под закуп, па сад газде плаћају алдумаш на земљу, коју још нису ни закупили. У близини се налазаше једна немачка гостионица. Одем случајно и тамо и видех 15—16 Шваба ратара, поседали око једног дугачког стола, разастрли земљовиде и планове, па мирно бележе сваки за себе бројеве појединих парцела, величину земљишта, договарају се и споразумевају, колико ће који узети земље и тако даље. Дакле и они очекиваху исто што и они Срби у другој гостионици. Само пред четворицом старијих Шваба видех по чашу вина, и то колико само да буде гостионичару право." Овоме догађају не треба ништа да надовезујемо са своје стране, јер се у њему готова добра поука налази. Привредник.

Разлинне вијести. Пород и помор у Хрватској и Славонији године 1902. Према попису народа од године 1901. било је свега два милијуна четири сто двадесет и девет тисућа и двије стотине шездесет и пет душа (2,429.265). Од тога има нас Срба нешто преко 25 од сваке стотине. Године 1902. родило се свега живе дјеце 101.499, и то мушке 51.861 и женске 49.638. Од тога се родило православне дјеце 27.554, римокатоличке 70.870, унијатске 539, протестантске 1Л95, чивутске 551 и осталих 89. Умрло је православних 20.021, римокатолика 45.643, унијата 339, протестаната 1120, Чивута 274 и осталих 70. Из овијех се бројева види, да нас Срба православних сразмјерно много помире према осталима. Особито помиру наша дјеца, па би српске матере требале особито да пазе на своју малу дјецу и дјецу од сисе и да ју чувају. Осим тога број бракова код нас Срба сразмјерно је мањи према осталима, па за то је онда и број душа мањи. Томе је крива и Америка, јер не само да момци одлазе у Америку, који би се могли женити, него и ожењени, па нас је тако мање. У памет се дакле Срби ратари! Чувајте своју дјецу, жените се на вријеме и не остављајте своје груде земље, да други на њу долази. Настојте да нас је више а не мање. Што нас је више, тиме смо јачи. Преко 800 круна скупљено је већ за сирочад на правди божјој погинулог Станка Бороте. И хиљаде

круна не могу дјецн накнадити погинулог оца и брата, ни љубави њихове. Али ова припомоћ нека буде њима и свима тежацима знак, да сада има и српске господе, која јадују јад њихов и веселе се весељу њихову, да има господе српске, која неће мирно трпљети, да се у будуће смије тако што догодити, као ово у Батиновој Коси са Боротом оцем и сином. На све стране почињу се сви Срби, тежаци, господа, занатлије и раднипи, купити у једно коло, у разна своја српска друштва, па ће доћи вријеме, кад ћемо се сви ми осим можда мало рђавих људи, окупити у једну велику рпу да водимо бригу једни о другима и не допуштамо пропасти један другом. Десетогодишњица „Српске Банке" у Загребу. Недавно се навршило 10 година, откад се почела осниватп Српска Банка у Загребу. Српска Банка досад је лијепо напредовала и урадила много за српски привредни напредак. Данас управља Српска Банка с имањем од 15—16 милијуна круна народног новца, а осим тога је она основала по различитим крајевима у нашој монархији, гдје Срби живу, до 100 других српских новчаних завода. Ови српски новчани заводи управљају с каквијех 70 милијуна круна народног капитала. Помоћу Српске Банке почеле су се оснивати и српске земљорадничке задруге, којих има сада већ преко 200 и које су са својим Савезом Србима ратарима учинили велике користи и упућују их на честит и привредан живот. Српска народна нитаоница у Јаску. Јазак је мјесто у Сријему, у близини манастира Раванице, гдје почивају мошти цара Лазара. Тамошњи Срби основали су себи народну читаоницу, гдје ће се окупљати, читати новине и договарати се о својим потребама. И по другијем нашим мјестима требале би се оснивати српске народне читаонице, које би осим читањем ваљаних листова, користиле Србима и тако, што би их одвраћале од крчама и другог неразумног живота.

Повјереницима „Српског Кола". Молимо све своје поштоване повјеренике, који још нијесу послали за скупљене претплатнике претплате за трећу четврт, да то што прије учине. Знамо, да има у том потешкоћа, но нека знају, да то раде за народну просвјету, па нека их то потјече на заузимљивост. Уједно молимо све оне, који нам нијесу послали имена скупљених претплатника, да нам их пошљу, како бисмо могли лакше водити евидендију о свима својим претплатницима и забиљежити свакога појединце у књигу претплатника. Срби ратари све више се интересују за „Српско Коло", па ће то зацијело олакшати и посао самим повјереницима у скупљању претплатника и у скупљању претплате. Многи већ увиђају добро потребу овог народног листа, па га и сами траже. То је најбоља препорука за њега. Уредништво и управа „Српеког Кола".

Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник : Буде БудисављввиЋ.