Srpsko kolo

Год. III.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

бити растављена и одсечена од Јапана, хране, муниције ни појачања не може добивати, градови и луке у Јапану биће изложене руској вктри и судбина је јапанске војске запечаћена. Јапан ће морати правити мир, какав хоће Русија, и његова ће снага бити скрхана за дуго и дуго време. Некоје најновије вести јавише, да је поморска битка већ отпочела код Анамбас-острва у јужно-китајском мору, али званичне вести нема, па треба сачекати. Једна друга опет вест каже, да су од Рожественског стигле у Петроград неке врло радосне вести, али се не каже поближе шта. Што се тиче снаге у лађама, ту Јапанци стоје боље од Руса. Руси имају седам великих лађа оклопница, Јапанци четир, али Јапанци имају 8 оклопљених крстарица, Рожественскиј пак три крстарице првог реда, затим двије нешто слабије крстарице од ових, и три крстарице другог реда. Пошто јапанске крстарице значе исто толико, колико и лађе оклопнице другога реда, то је Того ипак јачи снагом од Руса. Трећа руска поморска ескадра налази се истом сада у Арапском Мору, а то је од прилике петнаест дана иза леђа Рожественскога. Ова ескадра састоји из четир обалне оклопнице и једне крстарице. Ова флота по свој прилици неће учествовати у битци, која је на домаку. Ваља дакле сачекати још ову битку, па ће се онда знати, шта ће од рата овог даље бити. Рожественскиј је показао већ досад путом својим, тако рећи око свијета, да је способан, врстан, и обазрив, али и одлучан адмирал.

Стидно момче н милостиво девојче, — Српска народна песма. Вишњичица род родила, Од рода се подломила, Нема нико да је бере, Него момче и девојче; Стидње момче, нег' девојче, Испод стида проговара: „Дај, девојко, једно око." Она кучка милостива И на срцу жалостива, Пак му даде и обадва.

Губитак задружног чланства избивањем. Много се српских људи од неко доба нешто по невољи, а нешто и по обијести лакомислено креће из својих задруга преко дебелог мора у далеку Америку, да ондје тражи бољи живот. Доста ће их — јадна им срећа тамо и остати, али који год воли ону свету

груду мајке земље, гдје га је први пут огријало божје сунце, гдје се први пут заплакао и насмијао, гдје су гробови његових најмилијих, вратиће се у крило мајци својој, отаџбини својој, у којој је оставио огњиште своје. При том би се гдјеком лако могло случити на повратку, да га на његову рођеном задружном дому с правом дочекају као странца и да му покажу врата, нека иде, одакле је и дошао, јер да ту нема ништа тражити. Бадава ће се он тада жалити власти; власт не ће моћи помоћи, јер § 53. закона од 9. маја 1889. о задругама у краљевини Хрватској и Славонији каже, да се о сваком, когод шт година шслије навргиене чунољетности т. ј. послије навршене 24. године неовлаштено избива из задруге, држи, да се Иутке одрекао задруге т. ј. свију својих права на задружни иметак. Биће их и таквих, који ће из туђине, откидајући од својих уста, највише своје крваве зараде слати кућној својој задрузи. Како ће се ти тек изненадити, кад их по повратку изјуре из задруге остали бездушни задругари. Да тај црни петак не сване никојем честитом Србину, ево му наук: По §-у 7. и 54. банске наредбе од 16. децембра 1889. број 22.403. неовлаштено избива, когод се из задруге удаљи без знања и ириволе куЛног госиодара илп когод је у свијету дуже, него што му је допустио задружни кућни господар. То се наравно не тиче избивања задругара, док служи у војсци под пушком. За то сваки задругар, који жели дуже вријеме избивати ван 'задруге, нека онда, када тражи иноземну путовнипу, путну исказницу или служинску књигу, вазда замоли опћинско поглаварство, да саслуша записнички његова задружног кућног господара, присгаје ли и допушта ли задругару, да оде у свијет без икакве штете за своја права на задружни иметак. Ако кућни господар на то и тако пристане, тада нека задругар захтијева од опћинског поглаварства, да му одмах о том да уредовну свједоџбу. Када ту свједоџбу добије, може мирне душе отићи трбухом за крухом, али се мора послије измака даног му времена вратити натраг у задругу или опет затражити нову такву уредовну свједоџбу исто као први пут, јер иначе може и крај свједоџбе изгубити своје право. Добивену уредовну свједоџбу нека добро чува, јер ће њоме моћи увијек ваљано доказати, да није неовлаштено избивао из задруге, дакле да се није одрекао својих права на иметак своје рођене задруге, а ни осталих благодати, што их има у задрузи као њезин члан, па ће по томе у свако доба смјети и моћи доћи у своју задругу без икакве запријеке, у њој се

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.