Srpsko kolo

Год. III.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

шта, које је закуподавац добио за своју земљу дану у комасацију. Но може се десити: а.) да закуподавац добије у име изједначења уз замијењено земљиште још и новчану одштету или б.) да закуподавац у име изједначења на замијењено земљиште надоилати нешто. У првом случају је закуподавац дужан закупнику снизити утаначену закупнину годишње за 5% добивене одштете, а у другом случају може му је иовисити за 5% од надоплаЛеног износа. Умањи ли се вриједност којега земљишта или засебно процијењеног предмета чрије предаје новом власнику макар и случајно, може нови власник у року од гаездесет дана иза оврхе дотичног дијела комасацијоне пресуде пред кр. жупанијским комасацијоним повјеренством тражити од пријашњег власника изравнање вриједности чо ироцјени. Покаже ли се послије коначне предаје комасационог земљишта, дакле пошто је пресуда стала на правну снагу и извршена, да је неком учињена кривица техничком (мјерничком) гријешком у рачуну или мјери, може оштећеник у року од три године иза оврхе комасацијоне пресуде тражити пред кр. жупанијским комасацијоним повјеренством накнаду у новцу од оних, који су се окористили том погрешком. Против добивене рјешидбе, ако је с њом незадовољна, може странка призвати у року од 14 дана кр. земаљском комасацијоном повјеренству. Трошкове извршене комасације подмирују сви учесници према размјеру вриједности земљишта, ново добивеног комасацијом. Међу те трошкове не спадају трошкови новог премјеравања и обрачунавања површина, изједначивања грунтовнице с катастром, разријешења грађанских заједница, обласне проведбе потајних задружних диоба и грунтовне проведбе отуђења задружних некретнина, којима се дира законом одређена најмања мјера задружне непокретне државине, јер се сви ти послови свршавају о -земаљском трошку. Колика корист настаје за оне, чија се земљишта комасирају, само отуда, не обзирући се на прије већ оцртане добре стране комасације и на живу истину, да се цијена комасираног земљишта скоро подвостручи, може лако свако разазнати, ако уважи, да би ти послови, ако би се свршавали мимо комасацију, стајали тисуће и тисуће круна учеснике, док их уз комасацију не стоји ни пребијене паре! Приговора комасацији нема, јер се једини приговор да је у случају туче добро, ако је државина расцјепкана, будући да онда власнику остане у једној рудини сачуван житак, ако му га туча уништи у другој. — не може озбиљ-

ним сматрати. Што долази с неба, у божјој је руци, а богу не може нико доскочити. Србине брате и роде, промисли добро о свем том! Гавра Копенол.

Кад нупујеш н продајеш. Недавно дође неки Жидов из Беча да купи од једног Србина трговца угојено благо. Пошто су цијену углавили, исплати Жидов волове, и уговорише да благо дотјера у два сата послије подне с пустаре на житну пијацу, гдје ће се благо преузети. Србин трговац најми људе, који благо на уречено 'вријеме и на одређено мјесто дотјераше, али купца нема да благо предузме. Када је већ и четир сата прошло, а Жидова још није било, нареди Србин трговац, да се благо натраг отјера откуда је и дошло. Истом сада дође Жидов и стане на најбезобзирнији начин тражити да му се изда благо, и стане трговца називати на све могуће начине. Овај му је одговорио, да је благо на уречено вријеме на означеном месту поставио, а како купца није било ту, то је наредио, да се благо има натраг отправити, јер је жега била велика, а благо угојено, па се свашта може догодити, тј. може марвинче да парке, да цркне, што се више пута догађало, и онда наступа процес. Он је, рече, једном благо на уречено место поставио, и по други пут није дужан, а паре му враћа натраг. Жидов је остао при свом и тражио од трговца да му се још једном благо постави, и узео је у помоћ адвоката Жидова и све грађане жидовске, јер Жидови, кад се тиче њихова човјека, устају сви као један човјек. Нека се деси какав спор између неког хришћанина, или каквог досељеног пољског Жидова, то ће се цвијет њихове интелигенције заузети и све могуће учинити, не би ли на који му драго начин и различним другим смицалицама учинили, само да њихов човјек однесе побједу. Гдје је то код нас? Ми ћемо прије одмоћи, него помоћи своме човјеку. Када је дакле онај Жидов из Беча отишао одвјетнику Жидову, којих има у сваком мјесту код нас у Хрватској, овај је одмах писмено позвао продавца к себи, али он није хтио ни позива примити, него примљени новац за благо одмах преда суду на похрану. Сада је тек настала трка по Беловару. Узбунило се све што би у овој ствари користити могло, чак и рабин се у ту ствар уплео и дошао да моли Србина трговца, говорећи како је то велика срамота, да до тог дође. Сви се као један заузели за Жидова из Беча. Овом ћу приликом још један немио случај да опишем; тиче се трговине с благом у опће, а како се наш народ много тиме бави, то се надам, да ће многом од користи бити. Овога љета, као што знате, била је жега тако велика, какве давно није било, те је због тога потребно

Савјетујте свеје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.