Srpsko kolo
Број 13.
Загреб, 4. (17.) ј\?ла 1906.
Год. IV.
Излази два пута — у мјесецу ^ ^ ЦиЈена за Ауетро-Угареку: на годину К 240 на по године. К 120 на четрт год. К —'60 За друге земље: на годину 4 круне. Поједини бројеви 10 пот.
КО КОЛО
НАРОДНИ ЛИСТ
Огласи рачунају се по цјеновнику. Ако се више од три пута увршћују, рачунају се јефтиније. ——
Уредништво се налази у Николићевој улици бр. 8. Писма се шал.у на уредништво „Српског Кола народног листа". Руко— писи се не враћају. —
Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)
Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"
Д-р Богдан Медаковнћ у свом котару. У суботу је био саборски предсједник г. д-р Богдан МедаковиЛ у свом изборном котару, и то у Плашком и у Муњави и састао се са својим изборницима и с народом. У Плашки су га пратили народни заступници Светозар ПрибиИевиЉ и Јован Бањанин, а са Плитвица дошао је истога дана у Плашки на састанак и нар. заступник д-р Иван ЉрковиИ. Д-р Медаковић присуствовао је најприје у опћинској згради расправи о основи жељезничке пруге Огулин—Плашки. А послије литургије држао је у цркв. порти састанак с плашчанским изборницима и с народом. Народ је свога заступника примио с великим одушевљењем. У име изборника поздравио га је топлим говором прото Стево КосановиА, препоручујући његовој пажњи потребе народне, а нарочито потребе онога краја. Д-р Богдан Медаковић оцртао је најприје у свом говору досадашњи саборски рад а истакао је као први задатак сабора увађање уставних слобода. А, прелазећи на потребе плашчанског котара цијелог оног краја, нарочито се осврнуо на два животна питања и то на питање коза и питање правоужитничког права на огрјев и грађу, с чим је у тијесној свези и питање шумских штета. Д-р Богдан Медаковић обећао је народу, да ће се живо заузети, како би се ова питања, колико је то могуће, ријешила у народну корист. Кад је д-р Медаковић свршио свој говор, народ га је опет поздравио бурним и одушевљеним клицањем. На заузимање д-ра Медаковића саставио се у Плашком одбор четворице најугледнијих грађана, који ће испитивати све народне потребе, примати молбе и жалбе, и све што је оправдано од тога достављати своме народном заступнику, како би се могло народу помоћи и задовољити. Послије скупштине био је заједнички ручак у кући пријатеља самосталне странке Спасе Узелца, коме су присуствовали најугледнији чланови наше странке из Плашкога, а уз то и браћа Хрвати на челу с г. ТомљеновиИем. Ту су наши пријатељи дали жива израза своме за-
довољству с досадашњим радом српске и хрватске коалиције, а наглашавали су, да коалиција треба прије свега да ријеши уставно питање у слободоумном духу. Том су приликом говорили и сви народни заступници, који су с особитим задовољством истакли, како се у Плашком на сваком кораку и у сваком послу опажа једнодушност, одлучност и права народна свијест. Око 5 сати по подне отишао је д-р Богдан Медаковићчу Муњфвуј' куда су га пратили наши одушевљени ЊгаДГчани: г. г. Гавро Јакшић, прото Косановић, Спасе Узелац, Дане ТомЉеновић, Данило Мандић и други. У Муњави су опет дочекали изборници свога омиљеног заступника с великом љубављу. Поздравио га је прото Вукелић, истакнувши нарочито радост своју, што је њихов заступник постао предсједником сабора. У врту г. Антонија Орлића био је састанак, на ком су такођер изјавили изборници своје задовољство са саборским радом, а изнијели су и своје жеље и потребе, На састанку говорили су и народни застуиници Прибићевић, Лорковић и Бањанин, те г. Томљеновић. Из Муњаве отпратили су Плашчани свога заступника д-ра Медаковића све до Огулина, гдје су се врло срдачно растали с њим са жељом, да их што скорије опет походи. Плашчани су показали врло велику приврженост за свог народног заступника и потпуно здраво схваћање нашег политичког живота. Из сваке њихове ријечи избијало је увјерење, да ће једино уставне слободе зајамчити народу бољу будућност и дати му снаге за борбу у осталим питањима. Од њих би се управо многи наши тобожњи „велики политичари" могли научити, како треба да се води права народна политика. Користе ли и ратару уставне слободе. У држави се мора знати за неки ред по ком ће што бити: ко је глава државе, ко ствара законе, ко суди, ко управља, у чем се мора чути народна ријеч и тако даље. Да нема тога, реда свако би вукао на своју страну. Тај ре ..
Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер ће вам требати и послије, да га читате.