Srpsko kolo
Број 20.
Загреб, 17. (30.) ог^тобра 190^.
ГОД. IV
Излази два пута —вЈШИ^ ___ ш ш _шт1п мт Огласи рачунају се по — у мјесецу — I Ш Шг%\ Ш Ш И цјеновнику. Ако севи* тџ 0 1Ј1 Е в Ш '' шЈ& § || јјЈ Р Р 1 II ■ 1 шћуј^ рачунају^сЛеуГ| 1УПУ ПШИЈ ~Н;НЗ четрт ГОД. К —'60 " Николићевој улици бр. 8. За друге земље: на ГО- Писма се шаљу на уреддину4круне. Поједи- НАРОДНИ ЛИСТ ™о?Ч^ г ^ ни бројеви 10 пот. — писи се не враћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) ч»в** Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"
Дужницима „Српског Кола'% Пошто нает\)па сада четврта четврт, то молимо све своје претплатнине, цоји још не обновише претплате за ову по= шљедњу четврт, да то одмах \Јчине. Ко најнашње за мјесед дана, рачунајући то од данас, не пошље свој дуг, обустави= ћемо м\Ј лист. 15ересије одсад нема. К© хоЋе да чита лист и да се цористи н>име, треба и да редовно плати своју претплату. Уредништво и управа „Српског Нола".
Скупштине српске самосталне странке. У суботу 26. авг. (8. септ.) по подне, након сјајно успјеле скупштине кореничке, кренуо је народни заступник удбински, г. Јован Бањанин у свој изборни котар. До границе кореничког изборног котара испратили су га најодличнији грађани коренички са својим народним заступником г. Светозаром Прибићевићем. Ту су дочекали свога заступника изборници бунићке опћине, Срби и Хрвати на шест кола и са три коњаника под српским и хрватским заставама. Кад су стигли у Бунић, биле су већ куће искићене заставама. Други дан, у недјељу 27. авг. (9. септ.), одржана је у Вунићу о подне послије литургије у црквеној порти јавна скуиштина за организацију сриске самосталне странке у удбињском изборном котару. Скупштину је отворио г. Миле КнежевиЛ, трговац у Бунићу, са неколико топлих ријечи, поздрављајући многобројно сакупљени народ, кога је било око 400 људи. Предлаже за предсједника г. Станка ШакиЛа. Госп. ШакиЛ прима предсједништво и у кратком говору црта врло разложно значај ове скупштине и потребу организације српске самосталне странке. Предлаже за перовође г. г. Тошу Кнежевића и Станка Ћука. Затим узима ријеч народни заступник г. Јован Вањанин, да оцрта скупштини садашњи политички положај у земљи и тежње, којима се за најближу будућност руководи српека самосгална странка заједно с осталим здруженим
странкама хрватским и српским. Прије свега приказује големо значење прошлих избора, који су донијели народну побједу над чиновничком самовољом и ТГсГрвз Куеновштине. Да се учврети и осигура нови положај, било је прије свега потребно онемогућити и скршити остатке бивше владине странке. Тоје и постигнуто избором предсједништва и 40 делегата за заједнички сабор у Пешти. Тада је кр. рескрипт (»м прекинут рад саборски. Но у јавном животу наше отаџбине осјетио се ипак одмах нови дух. Штампа је могла слободно писати, накнадни избори проведени су слободно, зборови су се слободно држали, и све је некако оживјело. Оних 40 делегата дали су у заједничком сабору изјаву, којом су одредили правац свога рада, за тим су изабрали у делегацију сноје чланове, који су својим мушким држањем з. , шили свијет. Ту пада и главни успјех рада ј коалиције т. ј. уговор с баном грофом Пејачевићем, по ком је већини саборској зајемчен одлучан утјецај на постављање владе. Против тога устали су велики и моћни, потпомагани сплеткама и клеветама оних који су изгубили власт и најмљених агената.. И за то се именовање владе онако затегло. Но н I посљетку је ипак побиједила воља народна, коју је заступала коалиција, и влада је именована. Сабор, који ће се састати, има тежак задатак, да проведе уставне реформе. Коалиција истина нема своје већине у сабору, али сигурно неће битп никога у сабору, ко би имао образа и смјелости, да омета увађање слободе штампе, састајања, независносги судаца, пороте, опћега тајног права гласа. Овај ће сабор имати да уведе и опћинску самоуправу, мораће поправити и бијелни положај учитељства. Кад се ријеше усгавне реформе, мораће се приступити и рјешавању српских народних захтјева. Осим тога имаће п сабор и влада живо се бринути за привредно подизање народно. Тек тада, кад се ојачамо уставно, просвјегно и привредно, имаћемо довољно снаге, да се боримо за друга права и захтјеве народа и отаџбине. —- Народ је ова разлагања попратио живим одобравањем. Та 1,а узе ријеч наш угледни пријател> пар ж г. Милан Машић. Најприје је истакао при.
Чувајте и остављајте сваки број овога листа. јер Ће вам требати и послије, да га читате