Srpsko kolo

Стр. 2

СРПСКО КОЛО

Год. IV,

Румски срез: Радосрб ЈИарКОВИћ, парох из Инђије; Даљски срез: Даза БогдаНОВИћ, парох из Осијека; Ердевички срез: Јобан Бута, парох из Бачинаца. Биранима за српски народно-црквени сабор. 5. и 6. децембра по новом календару биће избори за српски народно-црквени сабор. У прошлом броју овога листа описасмо важност овога сабора. 0 томе зато нећемо говорити. Али рекосмо и то, да ће и српска народна самостална странка, увиђајући ту важност, учествовати свом својом снагом у овим изборимаи ослањајући се на свој досадањи народу корисни рад, позвати народ да је у овим изборима подупре. Српска народна самостална странка чини то. У договору са извршним одборима, које је народ изабрао на многобројним скупштинама наше странке, поставила је управа странкина кандидате за саборске изборе. Имена њихова доносимо на челу овог народног листа. И доносећи имена тих кандидата српске народне самосталне странке, позивамо српски народ да их свом душом подупре, дајући њима свој глас. Тај позив управљамо на народ чисте савјести и мирне душе. Јер заслуге српске самосталне странке толике су већ до сада, да се српски народ мирне душе може повјерити њену водству. Да не би „Српског Кола", „Новог Србобрана", па оних многобројних скупштина срп. нар. сам. странке, што су заједно учили народ његовим правима, и како мора радити да се до њих дође, не би нам скоро синула нада на боља времена. А да та времена већ долазе, види се већ у ово мало времена, што ради нови државни сабор, у ком посланици српске самосталне странке заузимају важно мјесто и први су гдје се ради о том да се олакша тешки живот нашем народу и прошире народне слободе. Зато ми можемо рећи српском народу: Кад је српска народна самостална странка у тешка времена задњих година показала онолико јунаштва у борби с насиљем; кад је на љетошњим изборима извојевала онакву побједу; кад у новом сабору државном њезини посланици онако савјесно своју народну дужност врше — онда ће она исто тако и у раду за српску народну црквену аутономију на сабору у Карловцима вршити своју дужност. Зато, бирачи, дођите сви на избор и листом гласајте за кандидате сриске самосталне странке.

■ У добри час. ЈБуди су сваки дан мудрији. Некада нијесу ни краљеви знали читати и писати, а данас се тога стиди сваки сељак. И наши се старији људи сјећају, кад си могао постати и учитељ и попо и официр, ако си знао само десетак слова и свој потпис. А мало ће времена проћи, па ће и пандур морати знати више, него данас његов начелник. Времена се мијењају, а људи су сваки дан мудрији, и човјек хоће, не ће, мора се равнати према времену и другим људима, с којима живи. Наше је „Српско коло" много писало о томе, како не ваља отимати дјецу своју од школе, како не ваља отимати дјеци оно, без чега неће моћи данас сутра ни у свијет, ни у народ, ни у опћину, ни међу људе мудрије и паметније, јер ће остати слијепи код очију. Кад си ти, брате, остао неписмен, не отимљи дјетета свога, да те послије не куне. Али данас ћемо казати још нешто: Недавно је изишла лијепа књига, из које се може сваки одрасли човјек научити читати и писати за циглих 12 оати. Та је књига уређена баш за одрасле људе. Код Хрвата је изашла та књига већ пред годину дана, па се код њих научило већ хиљаде људи читању и писању. Људи из почетка не вјерују, па као веле: е гдје би ја то. Моје дијете учи четири године, па да ја научим за неколико сати, али није тако. Свака и најдебља књига нема него 30 слова, па кад научиш тих 30 слова, читаш сваку књигу. А касно није никада. Боље је икада, него никада. Није срамота не знати, него не хтјети знати. Славни један Римљанин именом Катон почео је учити читати и писати грчки, кад му је било осамдесет година и није му се чинило касно. Никад ништа није касно, нити је рука икада тешка, а од добре воље, нема ништа боље. Нема неписмена човјека, који не би дао, што ти драго, само да зна читати и писати. Али без муке нема науке, а овдје право рећи ни нема муке. Замоли само учитеља свога, попа или другог пријатеља, који зна и умије, нека те учи из ове књиге; — он ће то знати и хтјети. Дозваће вас десетак к себи, даће вам књиге и одмах почети школу. Само дванаест пута требаћеш доћи и бићеш најсретнији човјек на свијету, јер ће ти се очи отворити. Није ово речено тек онако; код других се народа сиједе главе не стиде учити од своје унучади, па не ћемо ваљда ни ми, а за своје боље. Људи су сваки дан мудрији, а ко не зна читати и писати сваки дан све то више заостаје. И код нас се већ почело овако учити, а касније ће и више. И онда ћемо текар моћи да кора-