Srpsko kolo

Сгр. 2.

СРПСКО К0Ј1О

Год. IV.

ларић и Стеван Обрадовиђ, а од радикала Мита Клицин и Јован Гавриловић. Послије сједнице отишли су посланици у саборну цркву, гдје је било, призивање св. Духа. У сједници од 13./26. држао је патријарх говор о задатку овог сабора као и о том, како треба прије свега да се постигне слога између народа и његове јерархије, па да се онда узмогне уредитинаша народно-црквенаавтономија. Послије се прешло на избор одбора, те су у одбор прорачунски од самосталаца изабрани Лаза Обреновић, Валеријан Прибићевић, д-р Богдан Стојановић, Васа Муачевић, д-р Јован Половина и д-р Душан Пелеш; у ревизиони одбор: Михаихо Медаковић, Милан Будисављевић, д-р Љуба Павловић, д-р Сава Путник, д-р Лаза Поповић и Петар Крајновић; у финансијски одбор: Васа Маучевић, Стефан Калембер, Младен Остојић; у стални верификациони одбор д-р Милан Мандић и д-р Душан Поповић; у одбор за предлоге д-р Перо Белобрк, Буде Будисављевић, Јован Бањанин, д-р Сава Путник, Лаза Обреновић; у одбор за петиције: д-р Душан Поповић, Радивој Врховац, Љубомир Лотић, Родољуб Пајић, Лаза Богдановић, Стеван Калембер; у одбор за дневни ред: д-р Богдан Медаковић, Лаза Обреновић, Светозар Прибићевић, д-рМилан Мандић, Глиша Стајић и Вељко Лукић. Послије тога је завршена сједнице те ће у данашњој сједници бити верификациона расправа. С овим завршујемо за овај број. У првом броју 1907. донијећемо даљи рад саборски. Српска самостална странка и њезини посланици у загребачком сабору показали су, како се бране народна права и стварају боље прилике и закони за народно добро, па ће такођер и у овом нашем народно-црквеном сабору показати дјелом исвојим радом, да им на срцу лежи добро народно и његова автономија.

Крштење Христово. Пошетала пречиста госпођа, Она земљом и свијетом шета. А на руке носи сина свога, Сина свога Исуса Христоса; Она срете Крститељ Јована, Овако му говори госпођа: „Ајд' овамо, мој Јоване куме! „Да идемо на воду Јордана, „Да крстимо Христа сина мога". Ондолен се бјеху подигнули, И дођоше на воду Јордана. Стаде Јован крстит' кума свога, Од страха му књига испанула;

Но га пита пречиста госпођа: „Што би тебе, мој Јоване куме?" „Како што је, моја мила кумо! „Помами се Јордан вода ладна, „Е не хоће вода потопити; „А сва гора попада на траву; „А погледај више себе кумо! ,,Ка' се сломи небо на четворо." Говори му пречиста госпођа: „А не бој се, мој Јоване куме! „Е се није вода помамила, „Но се вода куме, посилила, „Е се хоће од Христа посветит'; „А гора се Христу поклонила; „А није се небо саломило, „Но анђели небо расклопише, „Да гледају, ка' Христа крстимо, „Ено Господ на источна врата!" Свети Јован књиге узимаше, Те крстио Христа кума свога, Јован Христа, а Христос Јована. Од таде су крста настанула; Све за милост Бога великога, Да ни буде вазда на помоћиГ

Нешто о Граници и граничарским правима* Зашто је Рраница \?к ин Ј? т аУ прошлом чланку писали смо зашто је Граница основана. И утврдили смо, да је Граница основана зато, да ова држава лакше одбрани своје јужне међе од Турака; а уз то да држава дође до јевтине војске и за друге ратове. Па зато, догод је пријетила опасност од Турака, и догод је граничарска војска би^а врсна да државу својом снагом добро послужи и у другим ратовима, нису они, који су овом државом владали, дирали у Границу. Али времена се промијенише. Прво, престаде опасност од Турака. Прије 100 година отргоше се од Турске Срби у Србији, па онда Грци; а уз то Руси у силним ратовима с Турцима, ослабише Турску сасвим. Турска је за првих 70 година прошлог вијека била сасвим ослабљена. Турци више нису могли да се бране сами, а камо ли да нападају на кога. Како рекосмо, Граница је зато и постала, да брани ову државу од Турака. Кад те одбране више није требало, онда није требало ни Границе. Они који су Границу створили, кад им је требала, опет су је и укинули, кад им није више требала. Због себе и своје користи су је ство-

* Због неких својих послова није писац ових чланака могао у прошла два броја наставити свог писања. Сада то чини, и у будуће неће бити прекидања.