Srpsko kolo

Број 9.

Загреб, у четвртак 4. (17.) марта 1910.

Год. УШ.

Излази сваког четвртка у недјељв *** Цијеиа за Дуетро-Угарску: на годину К 3'20 на по године К 1'80 на четврт. год. К —"80 За друге земље: на годину 5 круна. Поједкни бројеви 10 пот.

СРПСКО коло

НАРОДНИ ЛИСТ

Оглаои рачунају се по цјеновнику. Ако се више од три пута увршћују, рачунају се јефтиније. • *» Уредништво се налази у Николићевој улици бр. 8 Писма се шаљу уредништву „СРПСКОГ КОЛА народног лисга". Руко~ писи се не враћају. ~

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) Раухови мирисни трагови. Још за бановања Раухова почели су избијати на јаву којекакви прљави његови послови. Знамо, како је нашим имовним опћинама хтио натоварити на врат куп имања кнеза ШаумбургЛипе за 10 милиона скупље, него што вриједи. Знамо за ону продају имања вранског приората, гдје је нудио један по милиона више, па је свеједно продано мањем нудиоцу. Знамо и за онај посао са Жидовом Кронфелдом о осигуравању наших Американаца. Раух је био страшно задужен прије него је постао бан. Он је хтио да се поткожи. Кад је видио, да га народ неће, онда је горе стао лагати, све и сва измишљати, да уплаши оне у Бечу, не би ли га оставили дуже на столици банској. Па кад су ствари по Фридјунгову процесу пошле рђаво поњ, он се свеједно држао банства као крља (ролац) или чичак. Гроф Куен морао га је скоро колцем стјерати с банске столице. Он се бранио толико једно стога, што је хтио дуже да музе земљу, а друго зато, јер се бојао, што ће се, ако оде, открити све, што је урадио. Добро је рачунао. Сад се откривају лоповштине једна за другом, а шта ће се још открити, то сам Бог зна. Открило се, да је потрошио два милиона преко прорачуна, да је уз то потрошио 800 хиљада круна новаца одређених за сабор, и ако се сабор 1908. и 1909. није састао у сједницу ни један дан. Неки дан откри се, како је један у Загребу за 6000 К мита добио дрогерију (трговину с мирођијама). Прије два три дана објавише све новине оглас, који је у бечким новинама дао штампати загребачки рабинер жидовски. У том огласу нуди на удају своју кћер, обећаје 20 хиљада мираза и једну апотеку младожењи, од ког тражи, да је изучио науке за апотекара. У Загребу нема апотеке на продају, рабинер нема своје, било би против прописа, да се нова отвара. Раух му је обећао апотеку за мираз кћери, а он њему помоћ жидовску, а можда и штогод парића. Да се подмире дугови Франкова сина Владимира, прозваног Хадеса, Раух је хтио за скупе

Уређује: Уредништво „Србобрана"

паре да купи за земљу непотребно имањ&Ја^комир, којим је управљао тај Франков син. Она] 4 вишак од вриједности добио би синак Јозуе Франка, а можда би се нешто склизнуло и у Павелов џеп. Но најстрашније је ово, што је задњих дана откривено. Код оне несуђене купопрода^ушања кнеза Шаумбург-Липеа био је мешетар (џ§Жас) Раухов пријашко д-р Ледерер. Раух га је хтио наградити из захвалности. Али не из свога баронског џепа, већ онако на народни трошак. Као вели: три милиона душа могу то лакше поднијети него он сам. Па шта је урадио? Имала би да се гради жељезница Осијек—Винковци. Хтјело бидобити ту градњу неко друштво у Пешти. Заступник му је овај Раухов пријан д-р Ледерер, Жидов. Но друштво још није добило ни дозволе за градњу, нити је заједнички сабор створио закон о тој градњи. Раух је упркос томе, пљујући на све законе и прописе, пред свој пад одредио, да се томе друштву исплати за градњу потпора од 614 хиљада круна, и то из крајишке инвестиционалне закладе, којој је задаћа подупирање господарства у бившој Крајини. Ово је већ крајња лоповштина, једно просто разбојништво, какву би се тешко нашло пара у свијету. Шта би тај нечовјек био починио, дага не протјераше за времена? Та није да би обрстио ову јадну земљу горе од икакве козе, него би и кору згулио с ње, а натопио је прије тога и крвљу народном. И оваког нечовјека, овакав изрод племена људског бране радикали и франковци, јер је хтио власт с њима подијелити. Плачу и јаучу за њим, да је стид поштена Србина и Хрвата, јер им је спријечено да полочу из корита оно што би иза њега остало. Али помало се откривају и радикалски трагови, трагови њихова пријатељства с Раухом. Чуће се свашта, јер Раух није пред одлазак могао баш све трагове уништити. Зато они тако и циче и пријете. Мисле, нови људи препашће се њихове дреке, па неће смјети износити пред свијет на јаву њихова дјела. Али могли би се преварити.

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер ће вам требати и послије, да га читате.

Јб^