Srpsko kolo

Стр. 2.

СРПСКО

коло

Год. VIII.

„народ хрватски и српски", а зашто не велим другачије, јер ми је до ствари, а није до имена. (Франковац др. Карло Бошњак виче: Е сад је настало српско вријемо). Јест, у том је правцу српско вријеме, ако хоћете. И у овом правцу ћу рећи са пјесником српским: „Ако поштено не могу живјети, да ми барем поштен остане српски гроб " — наиме, у оном смислу, како сам га разложио, мислим „српски гроб*. Овако је говорио у сабору бан Томашић. Говорио је не само као бан, јердо сад ниједан бан није овако топло о Србима говорио, него као прави брат Хрват. Братскије и искреније ријечи нисмо могли очекивати. Тако Томашић. А како је Раух мислио, говорио о Србима и шта им је чинио, што је крвавим масницама уписано у српска срца. И тај Раух био је радикалима добар, они жале за њим, а самосталци су им издајице, јер су склопили споразум с оваквим баном, као што је Томашић. Да, да, али радикалима је прече радикалство но Српство. И за то што им је Векерле обећао помоћ да остану на власти у српској автономији, био им је добар српски крвник Раух. Али ако је радикалским вођамо прече радикалство од Српства, нама и народу српском најпрече је Српство, Тешко странци, којој је њезин интерес пречи од интереса цијела народа. Та најпослије ке ће добро проћи. За то се и радикалима примичу задњи часови и самртнички ропац почиње већ да их дави. Не ће Српство заплакати за њима, нека буду сигурни о том и нека умиру с миром.

Наша тешка рана, највећи узрок нашој слабости у борби с Мађарима, разуме се осим домаћих изрода, било је то, што је мало људи у Хрватској имало изборно право. Макар вође народне биле најпоштенији и најпаметнији људи, они нису могли због тога ништа за земљу урадити, што Је било уз нос Мађарима. Нису могли, јер нису имали јаког ослонца у народу. Да то растумачимо. До сад је у земљи имало право гласа нешто преко 40.000 људи. Од тога можемо рачунати 25, а највише 30 хиљада људи од владе слободних. Али да су барем ти слободни једнако раздељени по свима котаревима. Но нису. Већина од тих слободних отпадала је на Срем и Славонију, ма да је у њима становника мањина. У горњим крајевима је у мало котарева била већина јака људи слободних, у већини котарева је та већина слободних људи била слаба, а у великом броју котарева било је више неслободних изборника него слободних.

Да узмемо пример. Ириг у Срему има од прилике 1000 изборника. Од тога ће бити слободних 850. Вргинмост у жупанији загребачкој има 83 изборника, а од тога слободних око 35, и то само 9 ратара међу њима. Оних 48 су чиновници, што активни, што пензионирани. Таквих котарева, као што је Вргинмост, има још у горњим крајевима. Како ћеш онда водити борбу у таквим котаревима. Влада притисне чиновнике. Ако нису људи посве јуначни, они се повију и она има већину и без других изборника. У многим опет котаревима треба влади задобити само неколико изборника слободних, па уз чиновнике има већину. Неком запрети одузети крчму, неког купи, неком штипендију обећа за дете, неком какво предузеће код државних градња итд. Зна се да има и међу најбогатијим људима непоштењака, којима никад није доста, па се продају. Срем је, кривицом радикала, изгубио отпорну снагу, а некад је водио коло у борби за народна права. Радикали су непрестано причали народу о автономији, патријарху, калуђерима и куварицама манастирским. О земаљском сабору, о политичкој борби, о том како Мађари нашу земљу убијају економски, управо јој крв сисају, они су слабо народу говорили. Тако да су Сремци говорили: „А шта се нас тиче орвацки сабор?" Па тако и 1906. године, кад је народ победио у свој земљи, Срем је изабрао 11 мађарона а само 2 народњака. Тако је земља била голорука. Ако би сабор имало искесио зубе на владу и Мађаре, они би га распустили, притисли код избора и добили посланике, какве желе. Чиновници богме још ниједне земље ни народа на свету не одбранише. Да смо ми имали више изборника, не би нама ни Рауха послали. Овако су могли рачунати, да ће Раух помоћу насиља продрети са својом већином. Особито, кад су знали да ће га помоћи још хрватски радикали франковци и српски радикали. Зато је српско-хрватска коалиција учинила велико дело, кад је израдила, да се прошири изборно право. Ми не можемо сада још право ни просудити, колико је то замашно дело и шта ће нам вредити у будућој борби за наша народна права. Српско-хрватска би коалиција била најрадија, да се могло израдити право гласа за сваког пунољетног човека, опће право гласа. Али краљ је још 1906. у писму краљевском на сабор (рескрипту) изјавио, да се у нас не може увести опће право гласа, док се не уведе у Угарској. Краљ је остао код тога сталан. Зато је коалиција гледала, да се право изборно ба-