Srpsko kolo

Број 18.

Загреб, у четвртак 6. (19.) маја 1910.

Год. УШ.

Излази сваког — — т ^ ..ж, де штшт м**,. Огласи рачунају се по ™г~ роприп иппп 1 јг 1 | Н ј Г|1 i ПУЛУ " •« на по године К 1*80 ШжР О Ш Н ШшиУ Н Ш Џ^/Л/Џ Ш Ш тавв Уг Ш ^иШРг Уредништво се налази » на четврт. год. К —'80 - тт Николићевој улици бр. 8. 38 друге зеиље: наго- илтпи ,, П!/^Т ™ Г ,,ср Н г у К дину б круна. Поједи- П Аг \ЈДПУ I Iг/1 ! иародног лисга". Рукони бројеви 10 пот. ~ писи се *• Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) «■*»- ** > Уређује: Уредништво „Србобрана"

„Не вјеруј сваком капуту...." 1 ) Много пута ћемо чути, да кажу наши сељаци „не вјеруј капуту", мислећи тиме на господу у коју они до недавна нијесу имали повјерења. У једну руку право и кажу. Пријашња „народна" господа презирала су ратара, заваравала свагдје и свуда наш сељачки народ, па зато се то не да лако заборавити. Догоди се то и данас, али врло ређе, јер брзо ми такима доскочимо. Гледамо својим очима, гдје многи „капуташ" хоће да стече и обогати се на рачун ратара. Мило нам је, да се неко наш међу нама диже и помаже поштеним начином, али туђина да помажемо није паметно, премда се то догађа. Нађе се многи, па се истиче, да ради за народ, а овамо гледа, да све исцрпе у своју корист. Жидови то умиј.у најбоље, јер нас омаме слатким ријечима и наведу нас на зло, а све тобоже као „народни" људи. Док није било „Привредника" и „Српског Кола", ових омиљених народних листова, нијесмо могли ни захтјевати од нашег сељака, да све зна, али откад су ови листови раширени у народу, откад су почеле радити земљорадничке задруге, морамо свакоме замјерити, који се даде преварити, и навући на зло. Жао нам је на свакога, који држи, да су сви они једнаки, што носе капуте. Не смијемо сву господу осуђивати, јер има их, који би и живот свој положили за добро свога народа, па зато такима треба вјеровати и поћи за њима, јер ће нас овакова господа довести у редове напредних народа. Мислим, да неће бити од горега, ако изнесем овај жалосни примјер, који се догодио у селу Кирину (котар Вргинмост), из којега ће се видјети, да су некоја господа и назови господа, завели овај добри народ, те му проузрочила силне штете. Пред неколико година доклатио се у ово село, помоћу попа Лемаића, Жидов 5апс1ог МаИе5(1ог1ег, без игдје ичега. Отворио трговину и стекао у пар година, да може да живи. Није био тим задОвољан, него је хтио да по-

г ) Овај нам се чланчић замео, али га ипак доносимо, мавар и касно, ради његове важности. Чувајте и остављајте сваки број овога листа,

стане доживотни равнатељ једног друштва, којим је мио#ж> 1тбћЈ1 капитал. Гошвде "Д снује он са друговима (на жалост/Хф^хима & Орбима) „КаргесЈак", задругу за оси 1ђгр,ање"^ЈшотиЊа у Кирину. Раз«$вд(Г\је сво Ј ј 6 агенте, који су у господском капуту трчали од куће до куће и купили чланове. — Говорили су народу, како је то корисно — али нијесу рекли за кога. Народ из вргомоског и писаровинског котара повјеровао је овим агентима и дао се уписати многи у то друштво. Из почетка су плаћали доприносе мислећи, да ће и они нешто добити, ако им која животиња угине. — Кад су видјели да 1еће ништа добити, шта више да морају и кварити, онда су престали уплаћивати доприносе, који су се послије нагомилали и у повеће своте. Доживотно равнатељство (јер је било блрано дсжиботно ); тражило је и цаље новаца, али није исплаћивало погинулих животиња. Прошле године одреди судбени стол у Петрињи ликвидацију, те Матерсдорфера и правника Лукинића именује као ликвидаторе. Ови све дужне чланове предаду адвокату Буторцу у Глини, који их утужи котарском суду у Вргинмосту. — Судац изрече осуду, којом се осуђују сви чланови да плате заосталг доприносе и адвокатске трошкове, који за свакога члана износе 15 круна 20 фил. — Осуђених има око стотину — те тако доприноси и адвокатски трошкови износе попречно код свију преко 3000 круна. — Осуде су добили, те су некоји уложили призив на виши суд, наравно преко свога бранитеља. Не знам, шта ће одлучити виши суд, али видим, да је народу нанешена велика штета. Људи, који су радили проти овом жидовском друштву, писали су у „Привреднику" и „Српском Колу" и одвраћали свој народ, да се не да увући у вражије коло. Матесдорфер, правник Лукинић, потрошар Маслек и још некоји Срби и Хрвати криви су, да је народ у овој злој години штетовао оволики новац. — Криви су и наши људи, који нису хтјели послушати савјете брата Ђуре Јовановића, својих учитеља и других, који су их одвраћали од тога друштва. Сад се сви кају, али је д 1 ''ТГ.' јер ће вам требати и послије, да га читат^У-—