Srpsko kolo

► Стр. 2. СРПСКО КОЛО Год. VIII.

је народ оставио старе богове и пристао уз хришћанског бога. Многи су зато пристали до душе уз хришћанску вјеру, али су славили и старе богове и молили им се, да их не расрде, ако их сасвим забораве. Стога је и записао у то доба један писмени човјек ове ријечи у једној књизи: „По имену зовемо се хришћани, а живимо погански, као незнабошци." Прошло је од тада хиљаду година, па руски народ, као и наш, држи се неких поганских обичаја, вјерује у виле, духове, вукодлаке, врачаре, вјештице. Но с временом се хришћанство сасвим учврстило. У руском народу остала је успомена на ову борбу хришћанске вјере с поганском вјером. Руски је народ то опјевао и у народној пјесми. Овдје доносимо једну руску пјесму о том, у којој се опјева, како Иља (Илија) Муромец (руски Краљевић Марко) завријеме кнеза Владимира бије бој са поганим Идолом (старом вјером) и побјеђује га. Пјесма је с руског преведена на српски, а гласи овако: Илија Муромец побјеђује поганог Идола. 1 ) Поган Идол у град Кијев дође, Строшан јако, опасан веома У град Кијев Владимиру кнезу У двориште кнежевскога двога, Па он шаље посланике кнезу, Да му нађе делију јунака, С њим да бије боја јуначкога. Кад посланик Владимиру дође, Он је кнезу вако бесједио: „Чуј, кијевски кнеже Владимире.* „Деде нађи делију јунака, „Који знаде мегдан да дијели, „Па нека се с Идолом омјери." Кад то чуо Владимире кнеже, Ту се кнеже врло забринуо. Тад Илија њему бесједио: „Не брини се Владимире кнеже, „Ја у боју погинути нећу „Ја ћу поћи на мегдан у поље, „Да убијем поганог Идола." Па облачи господско одијело, Све од свиле и црне кадифе, А на главу грчку капу меће, 2 ) Па он оде к поганом Идолу. Када стиже у бијеле дворе, Гдје је поган Идол боравио, Приђе к њему, поздрави га л'јепо. Ал' бесједи погани Идоле:

') Замолипи омо професора богословије у Карловцима д-ра Иринеја Ђорића, ђакона, да иам преведе ову пјесму с руског. Кад је чуо, да је то потребно за ратарски лист, с мјеста нам је то учинио. Ми му у име српских ратара захиаљујемо на помоћи. 1 ) Грчка капа: Шлем од челика. Руси су од Грка тада набављали све оружје, па и шлемове.

„Чуј, просјаче, колики је, реци, „Тај ваш јунак Илија Муромче? Илија му 'вако одговара: „Толики је Илија, ко и ја." Пита њега погани Идоле: „Много л' једе ваш Илија хљеба, „Пије л' много ваш Илија вина?" Илија му овако бесједи: „Једе тол'ко, кол'ко и ја хљеба, „Пије тол'ко, кол'ко и ја вина." Погани му Идол бесједио: „И то ми је тај голем јуначе! „Гле, ја пијем по седам ведара, „Хљеба једем по седам пудова." 1 ) Говори му Илија Муромче: „Отац нашег Илије Муромца „Тежак бјеше, краву имађаше, „Много јела, па се распукнула." Идолу се то видјело није, Па се маши мача челичнога, Из све снаге мачем ударио На просјака тога пробисвјета. Уклони се Муромче Илија, Мач челични мимо њега прође, Прође мимо, не погоди њега. Плану срце у Муромац Илије, Па се маши грчке капе с главе, 2 ) Сњом удари поганог Идола, На двије га поле расјекао Па сад славу Идолову зборе.

Углађеност у друштву и ратари, Не може сваки човјек бити богаташ, учењак, велики господин, или лијеп, јак. Али сваки човјек може бити, ако хоће углађен (фин), вриједан, поштен. Својом финоћом, врједноћом и поштењем он може заузети мјесто у друштву поред најшколованијих и најмоћнијих људи. И штогод је човјек сиромашнији и нешколованији, то ће се други људи више чудити особито његовој углађености и поштовати га због тога. Сваки ће рећи: Гле, гле! То је човјек особит, кад је одрастао у оној пустоши и дивљини, без школе и примјера за углед а свеједно је тако углађен и учтив. Није то народски, да сједиш у туђој соби под шеширом, да пљунеш и хракнеш камо прије стигнеш, да псујеш и срамотне ријечи говориш, да не даш другом човјеку до ријечи, већ му упадаш у ријеч и сметаш. То није шродски него простачки, цигањски. Лаж је то, да само господа требају бити фини у друштву, а ратара човјека да се то не тиче ништа, он да 1 ) Пуд је руска мјера тежине, а износи нешта преко 16 килограма. 2 ) Тако је и руски народ грчком (хришћанском) вјером уништио поганску вјеру, која је славила идоле.