Srpsko kolo

Год. VIII.

СРПСКО коло

Стр. 5.

је само дужности, а никакових права. У земљи је додуше био сабор. Али, која корист од сабора, кад је влада код избора правила највећа насиља и протуривала у њега против воље народне своје људе. Народ је био још бешњи, него што би био, да није сабора. Јер сабор је одобрио увек свако недело владино и влада је могла непрестано говорити: Па народ је то одобрио преко сабора свог, што ја радим. Не радим ја то по свом ћефу. Ја вршим вољу сабора, вољу народа. А краљеви су држали уз рђаве владе. Због тога је у земљи све више јачао покрет против тлачитеља народних, па и против краљева, који држаху с њима, јачала је странка републиканска, која је хтела укинути краљевство. Најзад је огорчење народно толико објачало, да се нашло људи, који 1908. године у пролеће убише тадањег краља Карлоса и његова сина старијег на сред престонице Лисабона. Али други син Мануел остане жив и наследи оца. Како је наставио владати очевим начином, расло је све већма беснило народно, док прошле недеље не букну буна. Побунио се народ, а уз народ пристао велик део копнене војске и скоро сва ратна морнарииа. Око два сата по поноћи плануо је устанак у престоници Лисабону. Борба се била два дана и у њој је погинуло 1200 људи а рањено их је неколико хиљада. Најзад превладају бунтовници, а краљ са својом породицом побегне главом без обзира на једну лађу и с њоме даље на енглеско земљиште. Португалска је проглашена за републику. За три месеца обавиће се избори слободни за сабор и сабор ће изабрати председника републике. Јуначком португалском народу желимо свако добро, јер је заслужио и својом патњом и јуначком борбом с тиранима да му добро буде, Па какав је то наук за нас у овом догађају? Није тешко довити му се. Срби, кад португалски народ није презао да прогна једног краља и укине једну стародавну краљевску част, зар ћемо се ми у својој борби бојати не краљева, него престојника, биљежника, начелника, пандура, жупана и банова? Кад у Португалској нису људи жалили гинути за слободу, зар ми нећемо за слободу хтети слободно гласати без части и мита? Од нас се не траже животи, од нас се не траже буне и прол^вање крви. Од нас се тражи то само да се не продамо: ни трговац за какову дозволу, ни чиновник за напредовање у служби, ни сељак за мито, ни опћине за обећавање којекакових потпора, ни котари за обећања цеста. То се само тражи од нас и ни труна више. Па не будемо ли ни то кадри, не требамо се чудити, што нигда нећемо поћи путом из зла на боље. Јер нећемо ни заслужити. А.

Сељачки јади, Из Славоније смо добили од једног тежака ово писмо: „1908. садио се жир у нашој близини, у шуми имовне опћине ђурђевачке и то испрва у име одраде шумских штета. Послије су плаћали надничаре са 1 К 40 ф. на дан. Ј. С. из В. Д. имао је јако друштво а мало штете, неких 10 К. Али у име зараде слао је делавце, свега 132 тежака. Кад је позван шумарији на рачун, одбију му 10 К за штету, а у име зараде даду му 60 К. По броју тежака фали му још 100 К и могуће и више. Сад га понуди оврховодитељ имовне опћине Ч. да ће му правити молбу на господарствени уред у Бјеловар, па да ће он добити тај новац. Овај једва дочека. Ч. начини молбу, али наговори у исти мах Ј. С. да му потпише мјеницу од 100 К, и то на три мјесеца. Но послије 2 мјесеца Ч. опет донесе мјеницу те замоли Ј. С. да продуље тобоже још на 3 мјесеца мјеницу. Овај као неразумни сељак није пазио, да ли је мјеници збиља истекао рок или не, него потпише и ову другу мјеницу. На ову мјеницу дигне Ч. нових 140 К, па реп на леђа и збогом без трага у свијет. Од молбе ништа, а Ј. С. дошло да плаћа као жирант обадвије мјенице и није му остало друго, него да плати обадвије мјенице до задњег филира". Тако је, видите, српски сељак изгубио 240 К улудо, због своје лакоумности и луде безазлености, а од оних 100 К зараде ништа не доби. Кад ће се већ наши сељаци научити да се чувају којекакових протува што молбе и утоке састављају и златна брда им обећавају.

Шта се збива у нас и у свијету. За „Српско Коло" послали су нам г.г.: Јован Грујић из Даља 3 К 20 ф. (1 пр.); Мирко Бижић из Црквеног Бока К 1*80 (1 пр.); Данило Дураковић из Петриње 3 К 20 ф. (2 пр.); Јово Живковић из Двора 80 ф. (1 пр.); Јово Никић из Надина у Далмацији 2 К; Петар Окљеша, учитељ ш Кнеж. Косе 6 К 30 фил. (3 пр.); Гавро Радаковић из Госпића 4 К 4 ф. Теодор Божичковић, учитељ из Брачеваца 7 К 20 ф. (3 прет.); Васа Кресојевић из Бешенова 80 ф. (1 прет.); Томо Росић, лугар из Рогоже 3 К 20 ф.; Мита Николић из Баваништа, Банат, 1 К 60 ф.; Никола Луић из Метка 1 К; Милутин Рокић из Јасеновца 5 К 10 ф. На поузданичком састанку с. с. с. у Коларићу скупљено је за „С. К." 7 К 20 ф., а

Савјетујте своје рођане и пријатеље да купују и читају овај лист.