Srpsko kolo

Стр. 2.

СРПСкЗ

КОЛО

Год. VIII.

који се водио у децембру 1909. године. Знате како је Чивутин д-р Фридјунг у прољеће 1909., кад се мислило е ће доћи до рата са Србијом, обиједио у новинама вође српско-хрватске коалиције, да су се продали Србији и спремали овдје буну против наше државе, а у корист Србије. Ви знате, како се он хвалио да има записнике друштва „Словенски Југ" у Београду, у којима су забиљежени сви договори и све припреме за буну у Хрватској и Босни; у којима је и наведено колико је који вођа српскохрватске коалиције добио новаца. Ви знате и то како су сви посланици српско-хрватске коалиције сложно тужили Фридјунга ради те клевете и како је дошло до процеса у Бечу. Сви се сјећамо с радости великом и сад још како је Чивутину Фридјунгу доказано да је лажац, да су они записници лажни (кривђтворени) и како је Чивутин полизао све, молио да му се опрости. Ми смо онда мислили: Нашао се неки лопов, па измислио сједнице друштва „Сл. Југ", саставио сам записнике тобожње и продао то Швабама за готов грош, насамарио их: Посланику наше државе грофу Форгачу у Београду показао то, овај повјеровао и послао у Беч министру спољашњих послова грофу Еренталу, а Ерентал упутио Фридјунга, нека то изнесе у новинама. Тако су мислили и сви други људи по свијету. Нико ни у сну сањао није, да су те лажне записнике састављали чиновници посланства наше државе у Београду, да је код тог састављања лажних кривих записника, због којих су требале полетјети главе наших најбољих, најнароднијих и најпоштенијих људи, био у послу и велики господин, сам главом посланик наше државе у Београду гроф Форгач! Ми смо искусили свакојаКих зала од својих противника, ми добро знамо како у Бечу и Пешти Србина мрзе, али ни у сну помислити не би могли да би они били врсни и оваку лоповштину против нас употребити. Ни у сну. Најгори само злочинац, до сржи покварени човјек може овако шта учинити. Сам саставити лажне записнике о буни и издаји, па обиједити другог, као анђела чистог човјека, да је спремао ту буну и издају, оптужити га и на вјешала га пењати. .. Ех, може ли бити ружнијег гадилука, може ли бити злочинскијег злочинства?! А наш велики пријатељ Масарик доказао је у уторак 8. ов. мј. у свом говору, који је држао у делегацијама (сабор што рјешава заједничке послове између Аустрије, Угарске и Хрватске: то су послови војнички и вањски) да су оне записнике правили гроф Форгач, посланик наше државе у Београду, тајник нашег посланства у Београду капетан Свјентоховски,

чиновник у посланству Тифенбах и још неки, па кад су их начинили, онда су најмили неког Србијанца Васића да поправи језик у записницима,јер они не знаду добро српски и да свједочи устреба ли. Овај Васић долазио је и у Загреб у корпскоманду, становао код капетана у корпскоманди Цвиташа и добивао упуте. Но Васић се послије покајао и све одао у Београду. Кад је Масарик за то обазнао, отишао је у Београд и у све се упутио. Масарик има којекакове рукописе Васића, Свјентоховског и друге господе лопова, из којих се види, да су они састављали оне Фридјунгове записнике. И све је то Масарик изнио. У Бечу је у делегацијама све нетремице слушало и гадило се. Министар Ерентал био је тако збуњен, да Масарику није могао ништа онај дан одговорити, него се кукавно узео бранити текар сутрадан. Сад чак и бечке чивутске новине ударају на министарство спољашњих послова ради ове свињарије. Срамота ова одјекнуће широм цијелог свијета. У Београду' је све до крајности узрујано против наше државе. Кад би један сељак упалио своје сијено, па биједио свог сусједа и у тамницу га спремио, како би се господа грофови и министри гадили на таква поквареног сељака. А шта је то према овом лоповлуку њихову, којим су хтјели разапети на крст читав један недужни народ?! Ми смо с друге стране радосни што се ово догодило, ма да смо много претрпјели. Да није овога, Бог зна, кад би ти, Србине, осјетио како те страшно мрзе неке Швабе и Мађари, како нема лоповштине, којом се не би против тебе послужили, како их се мораш чувати боље од море и куге, како мораш бити неизмијерно сложан, свјестан, радин, па да одолиш пакленим силама, које плету ђаволске мреже, да те у њих заплету, угуше и крв ти исисају. У сваком злу добра има, па и у овом. Упознали смо их још боље, браћо, и - чувајмо се још боље него до сад и слажимо се, волимо се међу се још боље, јер пропашћемо другачије. У то име и хвала им: злочинцима, лоповима, нитковима господским. А.

Част Брложанима, У сваки котар наше отаџбине биле су упрте наше очи за избора. Срца наша зебла су код помисли, да је наш народ можда малаксао, да ће клонути пред навалом мађаронском и сахранити се сам, тек што се нешто придигао из мртвила. Зебли смо и страховали за сваки котар, и ми Срби и Хрвати. Али српско око најзабринутије гледало је у једно мјесто, у Брлог. Они који нису никад