Srpsko kolo
Врој 45.
Загреб, у четвртан 11. (24.) новембра 1910.
Год. УШ.
Излазв сваког четвртка у недјељн «•* (1јепа н Ауетро-Угарекј: на годину К 3'20 н» по године К 1' 80 на четврт. год. К —'80 1> дрЈге зеиље: на гојииу 5 круна. Поједиав бројевв 10 ПОТ.
НАРОДНИ ЛИСТ
Огдаои рачунају се по цјеновнику. Ако се внше од три пута увртћују, рачунају се Јефтиније. • • • Уреанаштво се налазш у НнколићевоЈ улипи бр. 8. Песжа се шаљу уредништау „СРПСКОГ КОЛА нароажог жвсга". Руго— аиен с* враћаЈу. ~
Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)
Уређује: Уредништво „Србобрана*
Конац велеиздајвичке парнмце. Службене „Народне Новине" у броју од уторка 21. о. мј. доносе вијест да је крал својим ријешењем обуставио сваку даљну истрагу у велеиздајн ичкој парнаци протш Адама ПрибиЛевиАа и другова. Сто Седморице укинуо је пресудом од дана 1. априла 1910. осуду у велеиздајничкој парници, јер није држао да је кривња доказана оптуженима и наредио је да се морају преслушати свједоци обране а и сви други докази, које износе оптужени за своју обрану, да се морају узети у обзир. Дужност је била државног одвјетника да у року 8 дана изјави, хоће ли наставити даље прогон или не. Настављати га није могао, јер Сто Седморице тражи нове доказе, а гдје су? Сто Седморице уз то још наређује да се сви докази невиности, које обрана износи, узму у обзир. Свака даљна истрага ишла би у корист оптужених. А обуставити нијесу хтјели једно стога, јер су мислили да ће нас том парницом моћи држати у страху и покорности. На то је нарочито рачунао бан пред распуст сабора и изборе, а друго, јер их је било срам пред свијетом све полизати. Тако се ствар завлачила 8 мјесеци. Но, кад је Масарик у делегацијама на очи цијела свијета доказао, да су ту велеиздају начинили они који су нас тужили, кад је разголитио сву срамоту, што се перила у овој ствари, више се није смјело завлачити, морало се свршити. И да нас уједу за срце још једаред, нису хтјели обуставити ствари редовним судским путом, још ни сад нису хтјели признати да су они баш потпуно свему криви, него су предложили краљу, да он својом одлуком, нередовним путом обустави све, само да на нама још и даље остане сумња. Али им ми поручујемо: Да сте имали куражи гонити нас, да смо криви, ви би водили ствар даље, ви би нас осудили. Нисте нас пустили на миру, што вам је жао нас, већ да прикријете своју срамоту. А сумње, коју остављате на нама не бојимо се ми. Не бојте се,
Чувајте и оставдајте сваки број овога листа, јер ће вам требати ш послије, да га читате
нећемо се иоиравити од страха због те сумње. Бранићемо се и борити и даље јуначки за добро ове наше сиротне Хрватске, за напредак свог измученог народа, за слободу свију нас гањаниз: и кињених вјечито. Нећемо дану рећи ноћ, нећемо на мјесто млијека видјети тинте, нећемо ђавола крстити анђелом, нећемо уздисати од жеље за вашим канџијама, конопима, ланцима, којима нас шибате и сапињете. Нећемо, јер смо људи, Срби. јер носимо искру Божју у себи, јер нисмо нијеме ствари. То вам је наша порука, запамтите је добро, немојте бити изненађени. А о значењу велеиздајничке парнице други пут. Пад Араницког, Славко Араницки пао је са своје столице оделног предстојника правосуђа. У петак прошли објављено је у службеним новинама, да га је краљ ставио у мировину. Правосуђем управљаће један већник Стола Седморице, Брошан, док се не именује нови оделни предстојник за правосуђе. Араницки, дакле, паде. А срушише га наши Брложани. Да је у Брлогу био изабран, не би још пао, још би га држали. Овако више нису могли. Избор у Брлогу показао је да је тај човек до крајности омражен у српском народу; да је име његово за српски народ исто што црвени рубац за шпањолског бика; да држањв њега на столици оделног предстојника значи дражење и изазивање српског народа. И они га уклонише, поклонише се под мораш вољи народној. Јер, кад је летос коалиција тражила од бана да уклони Араницког, бан није хтео, он је волео раскинути с народом, са коалицијом, него с Араницким. Он се изговарао да је Араницки врло способан чиновник, да га краљ не да. Бан је рачунао да ће Араницки проћи на изборима, па ће он онда моћи рећи: Видите да је коалиција лагала, кад је говорила да народ не може трпети на влади Араницког, а нарочито народ српски. Видите да српски народ има поверења у Араницког. Но Кореничани и Брложани помрсише б&ну / рачуне: У Кореници се Араницки није могад^/Ј ^ , « " -7 ' ЛиГ р«