Srpsko kolo

Стр 6.

СРПСКО

коло

Год. VIII.

Овај број „Срп. Нола" излази у петак мјесто у четвртак, јер јуче је био велики католички празник, на који не смију радити штампарије. Мађари против нашега језика. По нагодби од 1868. имају наши делегати право говорити у пештанском сабору српски (или хрватски), Мађарони за 30 година нису нигда говорили српски или хрватски, него мађарски они који су знали, а други су ћутали, само да не раздраже Мађара. Мађари се већ били научили на то, као да је то чисто њихов сабор, а не заједнички, а и осталом свијету изгледало је тако, као да је то све само Мађарска, а да нема Хрватске и Славоније. 1906. почео је први пут одјекивати наш језик у пештанском сабору. Мађари су испрва трпјели мирно, али што је даље ишло, то им је све кривље бивало. Свијет је видио да то није чисто мађарски сабор, него да на свијету има и некакова Хрватска и Славонија са својима правима. Сад су наши делегати опет у Пешти и Мађари бјесне што говоре нашим језиком. Предсједник пријети да ће томе учинити крај. Али ту је. нагодба, темељни државни закон, на који се краљ заклео. Господа Мађари предомислиће се малко, прије него учине чим пријете. Нова велеиздаја у Аустрији. У Грацу је отпочела ове недјеље расправа против 13 Талијана, који су оптужени, да су од наше државе хтјели откинути Истру, Трст и јужни Тирол. Све су то момци и момчићи од 16 до 25 година. Тешко овој држави, ако јој од таких пријети погибија. Бранитељи Срба Јаворњана тек сад добише препис осуде. која је изречена још у јулију ове године. У име њих предао је ништовну жалбу на Сто Седморице д-р Јосип Немец. Јован Бањанин, уредник „Србобрана" и делегат у пештанском сабору.управио је у пештанском сабору на владу заједничку оштро питање о том, јели јој познато да је и загребачко зборно заповједништво преко капетана Цвиташа било у вези с оним Васићем, што је у београдском посланству наше државе правио оне лажне списе, којима су наши први људи окривљени издајом и како је то зборно заповједништво смјело учинити. Чућемо шта ће одговорити влада. Из Дивоша пише нам један опЋински одборнин: Јављамо вам дајенаш општински одбор у својој седници од 15. маја ове године на предлог одборника Дамјана Стојчевића јодногласно решио да се у Дивошу уведе ћирилица у општинској управи, пошто су у Дивошу сами Срби, па вас молимо да нам разјасните, до кога стоји кривица, или до опћинске управе, иди до претстојника котарског, те се до данас није извршио одборски закључак.

Молимо да ово изнесете у „Српском Колу" и „Србобрану", и онога на кога спада одговорност мало протресете нека боље извршава закључке. Један одборник. Одговарамо пријатељу да је крива свему вчада, јер не допушта да се у опћинама уведе ћирилица, ма да је то прољетос обећала. Зато што је влада погазила толика своја обећања и поштене речи, и ступила је коалиција с њом у жестоку борбу. Општински одбори треба да, упркос, стварају непрекидно закључке о увађању ћирилице у општине, да влада види, како народ тражи своје српско право. Читуља. У селу Криваји, котара вировитичког, сахрањен је 15. (28.) XI. о. год. Ђеорђија Шаврљуга, најстарији човјек у оном крају. Ђеорђије се родио 21. /IV. 1808. године и доживио је, дакле, 103 године. Стари Ђеорђије био је кућни господар имућне и ваљане српске сељачке задруге Шаврљуга. Све до саме смрти своје био је стари Ђеорђије чио и доста снажан, само што му је у пошљедње вријеме ослабио вид. Кад су се наш велеиздајници, покојни поп Плато Соларић и Д-р Душан Мијоковић, враћали из загребачке тамнице није сметала старом Ђеорђију ни' висока старост ни шљепоћа, него је изишао са осталим српским народом на жељезличку станицу у Ђуловац, да дочека народне патнике и поздрави их добродошлицом. Вјечна му памјат!

Пјесма без краја, — Из Снохватица Ту су гусле и гудало ту је, А ја ћутим, не см'јем да загудим. Имам пјесму, која краја нема; Јако ми је за срце прирасла, Огкинут' је велики су боли Хеј, па нек боли, попјеват' је морам. Ој Косово, ој поље крваво! Српска славо, круно раскинута! Царе Лазо, бриго и небриго, Што се нижем не приволи царству, Небеско ти никад не гињаше! Југ-Богдане са девет сокола, Живот дасте, у гроб попадасте! Страхињ-Бане, и сунце и дане, Сунце сјело, па данак одн'јело! Соколане, Мусићу Стјепане, Дичан био, дично преминуо, Дично своју главу зам'јенио! Ој Милане, и срце и душо, Не могу те подићи у зв'језде, Сам се диже, — примакни се ближе! Аој Вуче, сотонско унуче, Вар те српска не одоји дојка, Зар ти прија наша пропастија, Зар те наша не застраши клетва! Ој невјеро, нигдје те не било, Ал' те има, — то је терет свима!