Srpsko kolo

Стр. 4.

СРПСКО

КОЛО

Год. VIII.

и уамицати. Он их је учио само како ће нападати и прогонити непријатеља. Чак је забранио официрима и војницима, да изговарају ријечи: обрана, узмицање, одступање, оиасност итд. Увијек је говорио војницима: Зрно (тане) је будала, а бајонет је момак. И зато су се војници његови вјежбали у првом реду у раду са бајонетом и сабљом, а онда је долазило на ред пуцање. Свака вјежба свршавала се с јуришем. Говорио је: И плашљивац може пуцати, али јуриша само јунак. И тако су његови војници били обучавани као да морају увијек побиједити, као да не смију ни помислити на пораз. И они нису ни мислили, зато су и побјеђивали. Брз је био у свему. Зато се и војска под њим кретала као стријела брзо. Он је говорио: „Непријатељ мисли да си ти за сто, за двије стотине километара далеко, а ти, утројииши јуначки корак, насрни на њега брзо, изненада. Непријатељ те чека са чистога поља, а ти иза стрмих планина, иза густих шума налети на њега као снијег збријега на главу: убијај, гњечи, обарај, биј, гони, недај му себи доћи. Ко се препане, тај је у пола побијеђен, у страха су велике очи, један ће тада за десеторицу исказати се. Пуцај ријетко, али сигурно... „Тане је будала, бајонет је момак..." Волио је све руско, а мрзио је особито Швабе. За нашу војску говорио је поспрдљиво, како је само он знао: „Австријанци су изврсни војници, само имају рђав обичај — да буду увијек бијени". Био се с Татарима, с Турцима, с Пољацима, с Французима, и увијек побјеђивао. У рату с Турцима, отео је на јуриш тврђаву Исмајил, за коју се рачунало да ју је немогуће освојити, така је била чврста. Али није само то. У тој страшно чврстој тврђави' било је 30.000 Турака, а Суворов је доље имао само 22.000 момака. И опет ју је освојио на јуриш. Прославио се је за царице Катарине, а за њена сина цара Павла још и више. б.

Из ратарских писама о изборима, Вировитички котар. Од двојице ратара из Пчелића добили смо ово писмо: Наш учитељ у Пчелићу, Илија Крковић, истицао се увијек као живи самосталац. Ми смо зато мислили да ће бити вођа на овим изборима. Али нас је љуто за срце ујео. Преко ноћ он оде у мађароне, као и његов присташа Стево Релић. Пред изборе скупише људе и стадоше их наговарати да листом гласају за мађарона Спевца. Али свјесни људи не дадоше се наговорити, осим неколико хуља, којима је

био пречи онај паприкаш, што су га појели на Спевчевој скупштини у Сухопољу, него све српске светиње. Да им је Спевец рекао да цркву у Борови треба срушити, и то би му они допустили, само да паприкаш не остане. У очи ужег избора у понедјељак, учитељ није ни спавао, већ је цијелу ноћ кортеширао и на неке људе ударио да морају гласати за Спевца, јер ће их он тужити, ако им дјеца остану од школе. Ми мислимо: Боже мој, кад овако учитељ народни гони народ да погази своју слободну вољу и гласа за непријатеља ове земље, шта ће онда радити престојници и друга господа од управе? Зашто се замијера ратарима, ако се попсују или потуку. Зар није стопут горе силити људе да раде против своје душе и свога срца? Ми не мећемо ово у новине да учитељу нашкодимо, јер знамо да ће му ово још и колико ваљати код његова Спевца. Ми ово јављамо да виде друга народна господа како је нама ратарима жао и тешко, кад нас оставе и издаду народни људи, па нека знаду то и мисле на то, прије него што се накане да можда уЧИНе ТО ИСТО ШТО И НаШ уЧИТеЉ. Ратари.

■ 1 1 1 .1.1.1, *

АМ4МЛ

]есам лп послао претплашу ха „Српско Холо"?

Т У Т У Т У !

ЦЏЏ1Ц

1« ! ? Т ? ! ! 1 1

Шта се збива у нас и у свијету. Дужници, шаљите нам дужну претплату, јер ћемо друсачије предузети озбиљније мјере, да дођемо до оног што спада овај лист. Код пописа становништва пазите и реците слободно да сте Срби и припазите, да се то и убиљежи у пописне арке. Нарочито упозоравамо на ово Србе у крајевима измијешаним. Американци за „Српско Коло". Јово Делић, благајник друштва „Адам Прибићевић и др." у Питсбургу, послао нам је већ једном 50 К, као скупљену годишњу претплату на „Српско Коло" за 10 нових претплатника. Сад смо опет добили од г. Јове Делића 104 К за „Српско Коло" уз ово писмо: „Славном уредн. Сриског Кола" Загреб. Цијенећи Ваш тешки задатак и рад на просвјећивању Српства, а нарочито српског сељака