Srpsko kolo

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 11.

дозна за то и постане му ненавидан. Дође к њему и рекне му: — Од чега ти обогати тако наједаред, брате? Овај му одврати: — Сећаш се како сам био код тебе о празнику, па ме ти угостио водом. Пошао ја кући, стао певати, али чујем, са мном неко пева. Запитам ти ја: „Ко то самном пева?" Оно одговара: — „Ја"- ко си ти?" „Ја сам Невоља". Ту га упита богати: — Па куд си с њом? — Затворио је у мртвачки сандук и закопао. Богатог обузме свега завист, пође на гробље, откопа Невољу и рекне јој: — Невољо, Невољо! Јеси ли ту? — Ту сам, једва дишем! — пропишта она. — Иди к мом брату — рече јој он — сад се обогатио. — Не — одговори му она. — Ја ћу поћи с тобом, јер он ме је сасвим био пригушио. И отишла је с њиме. Богати брат осиромаши. А други брат који је закопао Невољу, по милости Божјој живи добро и сад. Превео с рускога А.

Облак. — Васна Изнад земље испечене од тешке жеге прошао велики облак; ни капљицом једном није освежио земље, а над морем изли се из њега велика киша. И хвалио се облак пред гором својом добротом. — Па шта си урадио ти са таком добротом? — рече му гора — Како не би било тешко гледати на то! Да си кишу излио на поља, спасао би цели крај од глади, а у мору је, драгане мој, и без тебе доста воде.

Божић је јесењи светац, Кренуо Циго у село, да проси мало пиће за кљусе, које му дријемаше за празним јаслима. Циго као Циго. Када дође сељаку, стаде га наговарати, како је боље умио: — Та ето га Божић прошо, прошла га зима, мореш ми дати. Те отуд, те одовуд, док му сељак увеза бреме сламе. Када Циго диже сламу, рећи ће сељак: — Богме, Циго, Божић је јесењи светац, али за вајду кад дадох!

Одговори уредништва, Л. /I. Брестик. Потајне диобе, које су настале послије 1. јануара 1891. не вриједе, као да их и нема. Зато и између вас и малодобника као да нема диобе. Шта више, области би вас саме по закону морале стјерати у заједницу. Што је тутор продао дио земље малодобника, то не вриједи, ако није дало приволе за то више од половице задругара који имају право гласа. Ту се рачунају и задругари ваше гране, јер, како рекосмо, пред законом је, као да ви нисте подијељени, као да сте скупа. Дакле, ви можете тужити суду купца у име цјелокупне задруге на признање власништва, да вам се поврати земља и добићете парницу. Што сте ви купили још од оца малодобних, то не вриједи. Јер док се права диоба не проведе — а није проведена, како велите — ви сте једна задруга, ваша тајна диоба не вриједи. Дакле и земља је увијек вас свију, заједничка, и ваша, и ви је не можете купити. Задругар од задругара не може купити задружног земљишта. Да је то била његова прћија, онда би могли купити. Мириу БижиЂу. „Кпј1»и о рогеги" није издало „Хрватско Право" него „ХрватсКи Народ". Тражите ви свој новац натраг од » Нгу . Ргауа*. Црквенобочанима. Опћински заступници не заприсижу се као чиновници, него у руке изасланика кот. области полажу „завјерење", да ће штовати законе, бити вијерни краљу п х, г шити ваљано своје дужности. По §-у 37. закона о опћинама припада право предлога кот. изасланику код избора чиновника опћинских. Но ако он вама предложи људе неповољне, а вама повољне не метне у предлог, ви се можете помоћи тим да не гласате. Јер по закону § 38. изабран је само онај за кога гласа већина од присутних одборника И тако радите непрекидно, док не предложи људе вама повољне. Не може опћ. заступство отпустити начелнпка и биљежника. § 39. даје право отпуста само жуп. области. Опћ. одбор може само казнити глобом од 2 до 20 К опћ. чиновника, који не врши своје дужности. Жупанијска област може распустити опћ. одбор, ако зато има важних узрока, како каже закчн у §-у 56. Учини ли то она да пркоси народу, нека и народ пркоси њој и изабере опет исте људе за одборнике. Љубомиру Милојиовићу у Гаду. Код нас нема тих закона за Угарску. Питајте уредништво „Срп. Гласа" у Великој Кикинди и пишите им да смо вас ми на њих упутили. МиЋи Тодоровићу. Ви нисте добивали „С. Коло" јер је лист ишао на пошту Гарешницу. Сад знамо која Вам је задња пошта, па ћете лист сигурно добивати. Новац смо добили од Вас: 3 К 20 ф. Стеви КовачевиЋу. Питали смо једног школованог економа за ваш виноград, па нам је ово одговорио: „По моме мишљењу је узрок жутилу код лозе слаба и мршава земља. После риголисања је требао нађубрити. Ни сада није доцкан да нађубри. Нека