Srpsko kolo

Стр. 2.

СРПСкО

КОЛО

Год. VIII.

сник, који је могао тога роба и љубити, али и убити без страха од најмањег укора, а камо ли казне. Христос је први бацио међу људе реч: братство и једнакоет свију људи. Они погажени чули су те речи божанске и нису их више сметали с ума. Они су започели борбу са слободу и једнакост свију. Христа убише, али с времена на време јављаху се нови проповедници слободе и равноправности. Појављиваху се и загреваху потлачене за борбу, док нисмо дошли до данашњега стања,. које је неизмерно боље од некадањег. А што нисмо дошли још даље, криви смо и ми потлачени, јер је пречесто фалило међу нама и јунаштва, и сло1 е, и воље за борбу и страдање за свету ствар. Божић је дан наде. Он нам казује и јамчи нам, да ће доћи дан потпуне правице за сваког погаженог човека и сваки погажени народ. Да су се људи мислили задовољити са половичном правдом, они не би ни кретали да се боре за њу, Христоси не би излезили међу људе, Правда је једна, слобода је једна, једнакост је једна: потпуна. Док их не буде таквих, људски духови и срца неће се смирити. И зато ће доћи њихов дан, јер мора доћи. Радујмо се и надајмо, и крепимо малаксале душе у тој радости за нове напоре и нове борбе. д

Стипа Радић против Срба, Вођа хрватске пучке сељачке странке Стјепан Радић био је некад велики пријатељ Срба. И Срби су много држали до .њега и помагали га и новчано, кад га је гонио ондашњи бан гроф Куен. Данас нема српском народу опаснијег противника међу Хрватима од Стипе Радића. Четрдесет и више година има како Старчевић, па Франк и њихови људи присташе и готово сви католички попови улијевају у срце хрватског сељака мржњу против Срба, уче Хрвате да су им Срби најопаснији непријатељи, да теже за тим како би начинили Велику Србију, заробили хрватске земље и Хрвате посрбили. Преко четрдесет година учитељи хрватског народа дају му ту науку. А њима је шапћу у ухо Швабе из Беча и Мађари из Пеште, само да омету слогу српско-хрватску, јер знају да наша слога значи и нашу слободу, престајање нашег робовања њима, да од нас сложних они не могу бити јачи. Кад се четрдесет година некоме нешто забија у главу, онда се нешто и забије у њу и треба опет мучног рада да се то избије из главе. Тога мучног рада прихватили су се хр-

ватски људи који су у коалицији српско-хрватској. Уз те људе био је испрва и Стипа Радић. Али њему се учинило ваљда споро ићи корак по корак, стопу по стопу напријед. Вичући: „Слога са Србима" он не може тако лако окупити хрватског народа око себе. Али кад се стане дерати: „Удри по Србима; доље с Власима! Срби су свему криви" — онда ће он брже искупИти војску око себе и постати моћан. Да, моћан, али само за неко вријеме, док то годи онима у Бечу и Пешти. Али усуди ли се само тражити нешто више од главе српске, нешто и за Хрватску, за хрватски народ, лупиће га по лубањи да ће све звонити у њој. А он се бранити неће моћи, јер без 700 хиљада Срба у Хрватској ње не одбрани, јср Срби неће хтјети с оним који је тражио главу њихову. А то Беч и Пешта и хоће, да ми не идемо заједно, да се отуђимо једни другима и омрзнемо се, онда ће Беч и Пешта трљати руке. Тој политици бечкој и пештанској дао се у службу Стипа Радић и почео лупати по Србима. Испрва кришом, у четири ока, па онда помало и на скупштинама, гдје га нису могли чути Срби. Најзад је почео отворено и у свом листу „Оогп", док није и у сабору, у сједници од 20. децембра 1910. устао против Срба. У свом говору, који је држао тога дана, рекао је он између осталог дословце и ово: „Високи саборе! Ја тврдим овдје — пред Богом, а ви сте сви свједоци — да ове изјаве мађарске у Пешти не би било, да у делегацији нема Срба! Куд води овакова српска политика? Води до потпуне негације (уништења) свега онога, што данас имадемо. (Одобравање и пљесак код сељачке странке и странке права (франковаца), а негодовање код коалиције). Сваки тај разлог, а камо ли сва четири ова разлога заједно, потпуно оправдавају мој упит и ја само жалим, што је судбина хтјела, да баш оному човјеку треба ставити тај упит који је у нашем Приморју био проглашен приморским лавом 1 ). Ми наиме видимо и знамо, да он ето под своје сиједе дане, пошто је већ с једном ногом у гробу, води српску политику, која може довести до тога, да оно, што имамо изгубимо, а камо ли да још нешто и извојштимо. Тако дуго, док Срби буду гледали и тражили свуда само Србе и нигдје неће да виде хрватских држављана, дотле ће у Хрватску продирати не мађаронство, него мађарство. Срби ') Радић. мисли посланика Еразма Барчића, који је био предсједник у сабору прије него је сабор изабрао предсједника. Јер најстарији по годинана поспаник предсједа, док се прави предсједник не изабере. Еразмо Барчић. је велики народњак и пријатељ Орба од младости до садање дубоке старости. Зову га „примарски лав". Родом је Нриморац.