Stara Srbija : Geografska i etnografska slika (1912.)

У печалби се бави дунђерством, стругарством, затим пекарством, неки постају месари и пиљари. Иду у Србију, Бугарску, Тетово и Битољ. У Поречу главна привредна грана је воће, које продају у Прилепу и Скопљу. Многа села окружена су великим шумама од воћњака. Тетовска котлина је необично богата област. Жита роди толико да претече и за извоз. Рађа кукуруз, пшеница, јечам, раж и овас, дуван је врло добар. Око Вардара рађа лан и копопља. Ово је воћем једна од најбогатијих области Балканског Полуострва. Око полошких села воћњаци прекривају велике комплексе земљи-; шта. Чувене су полошке јабуке и крушке, које су пренесене и у Србију, где су познате под именом тетовских јабука. Извозе се у Скопље, Солун и Цариград. Осим тога област је богата и са стоком. Чувено је „шарско“ и „корабско сирење“. У овим областима је нарочито развијено сточарство. Њим-се баве и сељаци и варошани. Сељаци из Скопске Црне Горе продају млеко од своје стоке солунским Јеврејима и цариградским Јерменима, који од њега онда праве качкаваљ. Има варошана, и то доста имућних трговаца, који се баве сточарством. Велике „ћаје“ из Скопља и других вароши имају много стоке коју лети држе по Шари планини, а зими је воде чак у Солунско Поље. И они већином продају плеко (Светозар Томић, „Скопска Црна Гора“, „Насеља српских земаља“, књига 111 страна 462). Особите су плодности котлине северног дела Старе Србије, нарочито Косово и Метохија. Тамо је земљорадња развијена на рачун сточарства, због плодне црнице којом су покривене најгорње партије дна пољског. Земљу ради само „раја“, Арбанаси врло мало раде. Знатан део ових области је необрађен, па ипак ова поља престављају праву житницу за ближе области. Особите је плодности Мало и Велико Косово, и то прво нарочито због тога што се Лаб излива сваке године из свог корита и на лукама оставља муљ." По тврђењу Бранислава Ђ. Нушића на Косову ради две стотине до две стотине тридесет воденица и један парни млин у Приштини. Исто тако каже да се с Косова извезе на солунску пијацу преко десет милиона ока жита, нарочито чувене косовске пшенице (Бранислав Ђ. Нушић. „Косово, опис земље и народа“. Свеска I. Издање Митице Српске, У Новом Саду 1902, с. 51—56). Несумњиво је да ове области нису још довољно насељене, и да има доста пустог земљишта згодна