Stari kralj : dramske slike jednog novembarskog dana u Albaniji 1915-te godine.

Стари Арнаутин. Има га, ама је подалеко. (пружа му кутију с дуваном) Дед, запали и ти!

Милија. Хвала ти. Не пушим!

_ Стари Арнаушин. (запали цигару... увлачи неколико димова,... ћути и сажаљиво посматра Милију).... А.... ТИ си нешто слаб"...

Милија. Да.... нешто мало... (збуњен је) Није ни чудо! Зар је ово живот 212..,.. До пре два месеца бејах добар са здрављем а сад Једва се вучем као да ми је педесета иако ми је тек тридесета ! Пусти овај рат !

Стари Арнаутин. Шта ћеш: судбина! (бојажљиво) Можда би, ипак..... боље било да... си. остао... да ниси пошао овим путем 212...

Милија. (одређеним и мало увређеним гласом:) Ја нисам то хтео иако сам због слабости могао !

Стари Арнаутин. (блато: Опрости! Рекох ти онако... знаш... због неге, која ти је

потребна !|

Милија. Имаћу је, само да до Скадра дођемо !......

Стари Арнаутин. (после паузе) Идете на Скадар 717...

" Милија. Да!... А колико је донде 2 Стари Арнаутин. Па једно дан-два хода! 6 =