Starmali

152

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 13. ЗА 1878.

Шетња по Новом Саду, XII. Нека ми не замери благонаклони читалац, што ову шетњу пишем овако у „шлофроку", није до душе пристојно, али болесном човеку лакше је у „шлофроку" писати, него у капуту шетати по зими. Грозница није мио гост, али чудо би било и не добити је! Повода је и сувише. Кад сам ономад читао растројено стање вршачке општине, која се по својој организацији дели у три феле : формаћеву, урошеву и владичину, онда сам се први пут згрозио; за тим дође опет онај драстични опис путова у Торонталу, који кад (ам читао, завалио сам се чисто и сам у оном блату и риту, те је пукла шина, која је моју душевну мирноћу стезала и покрвала се осовина мога стрплеља и руда је ударила у брег, онда човек мора доћи у ватру, а то је друга штадија грсзнице; после тога иочех читати о силним милионима, који су потрошени ради окупације Босне и који се још захтевају, и питајући се: ко ће то све платити? облије ме јак зној — трећи штадијум грознице У томе стању држим, да би најбољи лек био Кип а, т. ј. да сви редом оставимо кућу и кућиште, те да одемо у К и н у, где заиста не би наилазили на таква чуда и покоре, као што је код нас; јер кад сте ви чули, да је који кинески владика растројио општину? Или јесте ли кад год сломили осовину и покрвали точак у кинеском блату, као на пр. што сте у сремском, бачком и банатском ? II јесте ли ви читали кадгод у новинама, да Кинези хоће да окупирају Босну? Од свега тога нема ни спомена у Кини. Тамо иде све својим путем и уредно, свака ствар има своју цељ и употребљује се само на ту цељ, а не као код нас Наше комунисте не допуштају, да има целисходности на свету и право имају. Каква ми је то целисходност, да се ћурку мора сикиром глава одсећи, да би човек могао на свечари бркове омасгити? А после има много ствари, које се обично у животу друкчије и на друге цељи употребљују, него на што су опредељене. На пример: Столица је, као што и најмање дете зна, опредељена за с е д е њ е, а колико се пута у бирцузу столицама потуку? Новине су намењене да се читају и народ обавештавају, а колико пута добијете сланине завијене у „ Обзор" и „Турски народ"? Цркве су подигнуте, да се народ у њима моли богу, а гле данас, како су постале изложбама најновије женске моде. Катавасије су спевали наши стари, да побожни људи поје у цркви, а данас се тера с катавасијама шпекулација. Карта је измишљена да забави краља Карла V. и да га лечи од расејаности, а данас се на картама губе куће и салаши. Књига је написана и издана, да се човек из ње научи чему паметном, а не да учитељ Сима дебелом књижурином лупа децу по глави. Вешала су због тога, да се рђави људи на њима вешају, а не само неке слике. Пешкири су прављени, да се њиме брише чисто лице, а ми данас пешкире вешамо у сватовима на коње, те се вуку по блату. Променаде се насађују, да се човек у њима шета и ужива, а данас

човека у променади злоставе и убијају. Фуруне су с тога прављене, да нам зими собе греју, а не да их сватовски гости после поноћи сруше и из собе извуку. У р е д н и ц и су за то на свету, да публика њихове лисгове не чита, а не зато, да се на пијаци амрелима туку. Л е в ч а треба да служи на то, да лотра пе падне доле, а данас се левча више пута употребљује, кад ко хоће коме „дјејствително" да докаже, даимаправо (макар што је левча крива). Тако то све данас промаша своју праву цељ и и сврће са правога пута и задатка свога, а не одговара својој цељи, као што ни зајам од 60. милијона није одговорио сво.јој цељи, него треба још двапут толико за окупацију Босне и друге сличне — и несличне (ал 1 жалостиве) послове. Аб.

Лажа и паралажа. Хвалио се неки лажов да је он видео јеванђеље ко.је је сам св. Лука паписао. — „Е мој брате није то баш тако чудиовато" одговори онај други „али ја сам видео плајва.з са којим је Ноје бележио животиње кад их је у ковчег пуштао. к. Ј К.

Аетрономија у љубави. ,.Сунце моје!" рече један једној. „А, зато ти трчиш око мене, плането моја!" ,,Па докле ћу узалуд трчати, сунце моје! ? „Па по природним законима, вечито, нлането моја!" Вд. м. Ј.

Р азговор. В р ш а ч к и о п ш т и п а р. — Јесте ли читали, господине, у новинама о нашем општинском перовођи, како је то човек песпособан за то место. Н о в о с а д с к и о п ш т и и а р. — Благо вама, кад је то за вас нешто ново; код нас је то већ стара ствар — ми то и немећемо већ више у иовине, него ћ у т и м о п а т р п и мо! Ж.

Прва жена. „Прва жена створена је?" — пита уча малог ђака „„створена је од човека . . , . ,,ал' од чега?" — ,,,,Од стомака!"" „Од стомака?!" — гунђа уча „Прича није тако ишла „погодио б' да си реко „у стомак му после сшнла." Учитељка људма кивна, па сад у њој лутња ври „а виш стомак јак је тако „мирво свари по две, три !" Један пријатељ „Стармалог." ЖСПРАВАК. У прииосланоже, које је приложеио било 12. броју „Стармалог," слуиајно је изостала уобичајена нриметба, да за ствари нод отом рубриком уредништво не одговара.