Starmali

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 30.

Ако да бог „На пролеће!" Ал' дај боже, да не буде то оно дугачко српско „пролеће", него идуће год. 1880. Аб.

Чок јаша! Ој Сапари, Сапари! Еђ, кети, харом! Сад бар Зичи није сам, Него је са паром кишбиров.

Абуказемов календар. Октобар. 21. Езоп мења својим баснама наслове, те место „напета жаба" вели сада „Душан Кнеже ви ћ". 22. Сим, Хам и Ја^ет протестирају, што се Душан Кнежевић потписује: „син утемељитеља народног" 23. Владика Анђелић баца Бурјанов извештај — под купус. 24. Један новосадски бостанџија дође на сабор и видев да је реч о „купусу" рећи ће: Хвала богу, кад се сабор једанпут и нас сетио! 25. Футожани и Бегечани сејаће од сад на општу жељу калуђера и ц р в е н к у п у с. 26. Али тај ће купус смети само они пароси јести, који имају црвен појас. 27. Пре ће и Чивути дочекати мееију, него Вршчани обећану комееију. 28. Карловачки бирташи шиљу петицију, министру, да се сабор на пролеће зацело сазове. 29. „Стармали" доноси табло са сликама свију оних госпа у Митровици, које играју „тарока". 30. Опет се „отвара" новосадска читаоница. Које је ово „отварање" на броју почињући од 1846, године од како је читаоница основана ? 31. Од како је Србија постала незав и сна, немамо још тамо и независног листа. Аб.

Српске пееме, Што се најрадије пеиају. VII. Иекуетво ми ћутат' вели (Анђелић.) Изведи, брате, ееетру за руку (доста се већ картала). Заспада лепа Смиља мајци иа крилу (а судови остали неопрани). Да еам знао даћу тако проћи (неби синоћ играо „Фарбла" у кавани.) Ала мени еад пролази време (вели један уредник у затвору.) Банак је, фуруна је, (напољу зима а дрва скупа.) Ако са врела миља (ожедниш, а ти се напиј хладна пива.) Скувала сам вечерицу, вечерати нећу, (јер сам се свадила с мужем.) Аб.

Чеетитка 1'рбила Бошњацпма. Ој, Бошњаци, благо вама! Чујем да вам у школама Сија топли зрак. Зрак вам овај Загреб шиље Те вам тако цвета „бтПје", Па и „ШргеДак". Зашт' је ово смиље жуто ? Зато што је наметуто. Исто зато напредак Иде вам ко рак. Шта ћеш, Србе, на то рећи? — Ти повеслај бољој срећи; Веслајући туби ово (То је старо, није ново) , Кад једанпут стигнеш срећн Своје другом не намећи. У насиљу клетва лежи, Ње се клони, од ње бежи Њено ј' цвеће лоше среће, Брзо свене и прецвета, Од њег нема берићета. То искуство старо јавља — Ал се увек заборавља.

0 оној ватри, Добро даклем, нек је ,,т и х а" (Још је боље, ради стиха) Не запамтих израз право, Ал је смис'о: ]едан ђаво. Но ја и сад држим: Не би био греј, Кад би и ту „тиху ватру" Укр'о Прометеј. Мотивација: Кад већ тиха вода Брегове нам рони, Јао да шта ће тиха ватра! Боже нас саклони! Онај иети читалац „Заставе."

Микипен зврчи (по празном лонцу). Јојо, Којо, Мојо, ЈГојо! До сада се Ембер бој'о Само Панславизма. Сад му дупло дркће чизма: Остраг стоји доктор БизмаУ руци му пуна клизма Пангерманизма. Јај де фај. *