Starmali

50 „СТАРМАЛН" Б1 Б у к в и ц е, ж. Жељезница. — Сад је на реду српсва жељезнида и ради ње се воде преговори. Аустро-Угарска меће услов, да се та жељезница има тако саградити, да само Аустро-Угари могу њом улазити у Србију, ал' Срби да не могу ући у Угарску. Жена. — То су створења, која код нас имају мање среће него Чивути: јер ови су одавно већ еманцгширани, а еманципацију жена' још никако да дочекамо. Живот. — Живот је тако багателна ствар и маленкост, да владаоци хиљадама живота рескирају и троше, само да добију који комадић земље или какву нову титулу. Жандар. — То су онн људи били, којима се глава у шииц свршавала; с тога су их неки звали и ., шаицловима,". Жинор-ЈГаци. — Ко га познаје, оном није нужно говорити, а ко није имао срећу с њиме се упознати — још боље. Ждребе. — Радо трчи пред руду, као неки администратор. Журанић-Ма. — Данас бан, сутра бан, прекосутра дрцги бан. Жеља. — Пошто су наше српске жеље иобожне, то ће увек такве и остати — р1а ЈезИепа. Жуљ. — Стручњаци доказују, да је пријатније добити „ хауитрефер " ; него добити — жуљеве. ,Жижа". — „Огармалова" стрина, за то је и он тако маљив на стрину. Жаба. — Пошто има обичај, да обзине муву и т. д., то је негде зову и „ Обзор обично је наиета, те сама себи изгледа велика. ЖеЗј. — Како вода сад има друга посла, да топи вароши и њиве, то се за гаишње жеђи употребљују разни сурогати: вино, ииво, ракија- и друге подобне — и иреиодобне — ствари. Живио! — Значи то исто, што и „ Осана/", за то и умеју у срнском Сијону (на „Беседи") тако лепо да ускличу кад уђе у дворану онај син Давидов. Жагор. — То је једина прилика, кад неки саборски посланици и свој глас даду чути. Жар. — Сваки жар, н. пр. иожар ваља одмах гасити, за то је и жар родољубља већ прилично угашен. Жито. — У сремском житу има и Кук -оља. Поп Кука уме ово и доказати. Аб. Нов разлог. Марџћ, који од стране Србије води преговоре у ствари српске жељезнице, није могао дотичнога дана да оде у Беч због леда, којега је онда пун Дунав био, те је пут свој морао да одложи. Ово ће га зацело натерати, да ствар жељезнице што већма пожури, јер да је била жељезница готова, не би му могло ништа сметати, да путује у Беч.

7. ЗА 1880.

Једна жалосна прича, Једнога васпитача у некој богатој трговачкој кући, који је био изображен, али већ у година човек, замоли домаћица, да јој доведе у ред лозове (срећке), што су јој послужитељи њезини на чување предали и поверили, да попише бројеве и имена, које је чији, кад се извлаче и т. д. Васпитач учини тако, тим радије, што му је помагала и лепа Милева, рођака његове госпође, у коју је он прилично заљубљен био. Како су га замолили да пази и кад буде извлачење тих лозова, да ли је који изишао, то он све бројеве и имена чији је који лоз, запише у своју бележницу. После године дана добије он листу извлачења и кад сравни са бројевима у својој бележници нађе, да је куварица Мара добила „хауптрефер" од 40,000 фор. Куварица није ни сањала о тој срећи, а васпитач, којије умољен да на то пази — ћутао је. Али сад се стаде он око куварице умиљавати и то тако, да су сви у кући приметили, и било им је врло неповољно. Но на њихово велико чудо изјави он, да би куварицу Мару узео за жену, ако би ова хтела за њега поћи. Милева, којој је он нре тога више пута љубав изјављивао, била је неутешна и многу је горку сузу пролила због неверства васпитачевог. Али „всује", он је остао при своме и венча се са куварицом, која је била пуна радости због изненадне среће, што је нашла тако отменог мужа. Кад је био сватовски ручак устаде младожења и свечано објави свима, да је Мара, млада му, добила „хауптрефер" од 40.000 фор. Тек што је он то изговорио, а млада — паде у несвесг. Али не од силне радости, него од туге и ужаса. Ствар је била у овоме: Куварица је пре неког доба била у великој новчаној оскудици, иа је свој лоз иродала госио~ђи својој, која га је чувала. „А шта је госпођа с лозом урадила?" запити младожења дркћућим уснама. „Она га је иоклонила госиођиц и Милеви (коју је васпитач изневерио) на њен ро/јен дан /" 1Ј. В.

Молимо разјашнења! У 31. бр. „Заставе" има овај телеграм : Беч. 26. фебр. (9. марта). Прекосутра &е вам иочети Дунав опадати. А у 33. бр. „Заставе" стоји: Ста.ње, воде : Нови Сад. 7. матра — 4'76. 8. матра — 4 09. 9. марта — 5'04. 10. марта — 547. 11. марта — 5-28. 12. марта — 5 35. 13. марта — 5 45. По оном пророчанству даклем требала би вода од 11. марта да оиада, а оно ево цифре показују да расте. Из тога се види, да је много сигурније кад се стање воде код Новог Сада одавде сматра и бележи, него у Бечу