Starmali
36
„отармали" број 5. за 1882.
У Ш Т И П Ц И. Д Из Кикинде се туже људи, да њихов местни школски одбор већ скоро годину дана није држао своје седнице! — Ми се обично тужимо на владу, кад нам је што неправо, ал' у овом случају ваљда нећемо опет Вдаду кривити! * * * л „Бидело" доноси (по њега) радосну вест, да је Бонту пуштен на слободну ногу. Нога му је дакле слободна, ал да ли и савест? * * * Лрегилатници се „Стармалога" угледају на тактику фмл. Јовановића, те с мањим трупама наилазе, ал' кад ће већ једанпут навалити на нас с великом силом, те нас освојити и окупирати V * * * + У варошком представништву новосадском предлагано је јесенас, да се подигну у нашој вароши леденице за болеснике, као што има у Бечеју, Сентомашу и другим мањим местима. Но како је врошла зима, а од оснивања леденица ни трага, то с правом можемо држати, да и наш магистрат чека, да Леденице од Кривошијанера освоји. * * • * 5 Један дешператан дужник обећава своме кредитору (који већ такођер почиње дешперирати) да ће му дуг платити. чим се сазове седница новосадског здравственог одбора варошког. (Ово би стари рекли: а4 са1епс!.а8 §гаесаз!) * Како наше шкслске ствари још никако нису уређене и како су још млога школска питања нерешена, то један школски лист доноси чланак: „Пештера на острву Форментари." * * * §, И Госаођинчани су већ сити били „наименоване" господе, те једва једанпут добише „ио вољи народа изабранога бележника"! * * * □ „Турски народ" вели за Ацу Зуба да је ,,чувени иесник народни", а за Јову директора, да је „славом увенчани иевац Па то им треба дићи споменике на дотичном карловачком —- Парнасу. * * * X Београдске су новине пуне све самих изјава са милијон нотписа, а како то изгледа ево нека вам каже последњи (28.) број „Видела* : ту је ирвичланак изјава Ал. ЛоповиИа неком Средоју 1грчевинг\у; почиње се та изјава на првом месту, па испуњава иуних 11 стубаца! А од оног, што је читаоцу још преоотало износи више од читавог стуица изјава браИе Кули%а о некој турској чесми, па онда долазе огласи! — Иначе су сви чланови редакције здрави и ишту за свој лист ван Србије 32 франка на годину! Политајмо браћо ко воли пиљарске ивјаве и огласе на празне пдацеве у Космајској улици бр. 44! Аб.
П у с л и ц е, Аустриски Немци боје се да ће се Аустрија пославенити. Херцеговци и Бошњаци боје се опет од понемчења и помађарења. Но бојни гласови, које чујем из немачких кругова, изгледају као нека шала, арема бојним гласовима, које чујемо (и не чујемо) из кругова балканских.
Ових дана пронашао се најбољи доказ, да су сви људи Маџари. А то се доказује тиме што само Ембер долази од корена Ембрио. ТТТто се тиче новог штандрехта у Далмацији, мора се иризнати да је доста либералан. Судијама оставља се на вољу, да се не морају строго држати вешала, могу се послужити и другим којим начином смртне казни.
Кад београдско „Видело" дође до тога уверења, да оно није само видело, него да је много штошта и иревидело, — онда ће да богме већ доцне бити.
Ро8* ћос, егр ргоЈ)(ег ћос. У једној вароши, која је подалеко од Сарајева, давала се ономад у српској читаоници сад у иост игранка. Био је ту и један гимназиста. Истог запита сутра дан професор латинскога језика: Ш га значи то: роз<; ћос ег§о ргор1;ег ћос (Слагачу за љубав нротумачићемо да то значи: „иосле тога, дакле због тога"). Гимназисти је у глави била игранка, која је у иост приређена (јер се у мрс није имало времена), те ће рећи : „Поет је ово, дакле због тога а - (А нишанио је да као тиме каже, да је због тога игранка приређена). Аб. Што више то горе, У нрвом спрату : Љубезни Емиле! ти си јуче на вече опет доцкан кући дошао, и то је већ четврти пут ове недеље, помисли драги на будућност а и па мене! — Угледај се само на адвоката који над нама станује .... У другом спрату: Драги мужу, ти и опет! знаш ли ти, да је ово већ пети пут у овој недељи, осудићете књиговођа што над нама станује угледај се само на њега ! У трећем спрату: Јес ти чуо ! ово већ даље не иде, у недељу дана шест пути изостати, то је већ преко мере, зар те није срамота бар од тог поштеног шустера шго над нама станује? У четвртом спрату : Тако! лепо, жалосна ти мајка, та ево већ недеља дана како ми сваку ноћ нијан кући долазиш, шта ти мислиш? древна пијаницо ! та ако те чује г. поджупан што у првом спрату станује никада ти више посла дати неће.