Starmali

147

дине ако не цури а оно капље, о тим данима и не воде рачуна ? Еад одеш адвокату да му предаш какав мастан процес, он те неће никад одбити с речма: „Не могу примити, дапас је лглади иетак па се не ради." Кад одеш трговцу да пазариш руво или шећера и каве, а он ти никад неће рећи: „Иди збогом, данас је св. Вратоломија. не смем пазарити." Кад одеш занатлији да наручиш иди купиш ћурак или чизме са набраним сарама, он те неће никад отерати па казати : „Данас је Миољ-дан, не примам наруџбине". Па тако и судија и бележник, учитељ, чиновник и сви други људи који мпого лакше и сигурпије до крајцаре долазе, или им плата њихова редовно тече, раде и у те дане, само сиромашак иаор, који једанпут у години до новаца долази, мора да меће на коцку и ту своју једину бербу у години због овог или оног свеца, који то зацело не захтева од њега, него су људи — који би требало светлост и истину да шире — увели из себичних интереса те прославе и то бадавадисање у народ, и то у онај део варода, који и онако целе зиме има доста времена да се богу моли и да гладује. А најпосле ја видим у календару сваки дан за бележеног по једног или више светаца, па кад није увреда за н. пр. Јакова брата Христова, за апостола Стахију, за Јевтимија, Дионисија и т. д. кад се у њихове дане оре, сеје, врше и кукуруз копа, зашто би онда грех био за св. Прокопију и Алимпију, а особито за млади петак, кад би се у те дане прело ткало и отакало вино 1

„Од туд," рече трговац незбуњен ногледом, „што сам у мом животу искусио, да је сваком гадном човеку име Филип." Да је било коме стати па видети пренеражење ове тројице. Оставише карте и гледаше један у другог неданимице." Лаћман Тоша се напо од смеја, па га чашом вина угушује. Келнер испустио боцу на земљу па се и сам за тезгом стропоштао. Собарица запушила уста пешкиром па као куван рак зажарена и од смеја црвена, излети из дворане. Једва једном дође Филип Маринков себи и видећи лаћмана Тошу, како се трза од силна смеја, повика громогласно. „Тошо ! кости ти твоје обешењачке, та то је твоје масло ." Лед беше пробијен и грцајући у смеју, призна Тоша, да је он крив. Трговцу се та шала тако допала, да је сву четворицу својски прочастио. Тако се то онда живило. 2. „Јес чуо фелбапе," рече капетан Н. у Војци, у старој варадинској регименти, и „и1т§епв, онај, треба да дамо на регименту ВепсШ, да су нам коњи шугави." „Па добро, господине, ако је по вољи, ја ћу га сад ! написати?" I

Но ово је тема, о којој би требало нашем народу да не говори — „Стармали", него његови духовпи иастири. А6. У ш т и п ц и. Д „Друштво сиисатеља и уметника", што је ономад у вече у Нови Сад стигло, а ту исту ноИ даље отпутовало, чујемо да ће да изда кад се врати кући ново дело в 0 Србима у Угарској" у 10 свезака, у ком ће бити верно насликан наш народ са културног и етнографског гледишта, а све основано на соиственом иосматрању. * * * = ЕггшИани, којима ирети опасноет масакрирања, осврћу се за новим Мојсијем, који би их швео из Егиита. * ' * I 4 ! Дакле је снаљена и порушена Александрија (у Египту) и уништена библиотека — колико ли је, > боже, егииатских сановника ту морало изгорети! * * * X Крокодили у Нилу поплашили се јако од бомбардовања и кажу да су од страха плакали; но то су морале бити — крокодилске сузе. * * * А „Стармали шиље свој списак претплатника у Бузјаш, да се окреши. * _ * □ У „Пестер Лојду " вели један дописник, од оних што су путовали са члановима „друштва списатеља и уметника", да је видео у Каменици велико ! здање каменичке бивше милитарске школе, те приме„Добро, седи па се спреми ићп§епв да пишеш, ја ћу ти суфлирати !" Капетан Н. беше врло ваљан човек, али није знао • немачког језика. Имао је само својој храбрости захвалити, што је до капетаније дотерао. „Готов сам, изволте диктирати!" јави се фелбап. „Пиши: Ап с1аз 1бћКсће К. К. Ке§1теп1;8 Сошташ1о 2п МКгоуЉ . јесил написо ? „Јесам." „Добро, пиши дзље: Уојка <1еп 22. Ари1 хиљаду осам стотина педесет шесте године !" „Готов сам." „Врло добро !" Капетан се поче шетати горе доле по канцеларији. „11иши даље, Шћп^епз," рече капетан, дошав до стола фелбапова. „Ш)п§еш", опетује фелбап. „Шш^еш", диктирао је капетан, кад је био код прозора, „јесил готов?" „Јесам." „Ш)п§епз", рече капетан, приближујући се фелбану. „Добро." „Шзп§еш", рече опет, одмичући се од стола. *