Starmali
„стармали" врој 25. за 1882.
199
Неколико црта из жив. мога пријатеља Стеве, који је 187718 *. у Вечу служио као војничко-лечннчки елевI. Како је Стева до „мантла" дошао. Зима је у велико наступила. Бећ је и снег једаред пао, а Стева никако да скупи толику своту новаца, да себи купи „мантл", већ је морао у блузи или „вафенроку" јурити сваког јутра и свако после подне у војнички шпитаљ и ода ,п ле опет својој кући. Огртач је скупа ствар — новог не може човек добити иснод 50 — 60 фор. а ни Члвути на „танделмаркту" и у узаном чивутском сокаку нису баш бог зна како јефтини. Ишту за старе огртаче 24 и 30 фор. Сиромах Стева очајава. Да је по н.ему, он би од по муке аретурио зиму и у блузи. Колико њих ђака проведу читаву зиму у лаком горњем капуту, па још уз то ни код куће их нечека топла пећ, јер немају ни дрва ни угљена! Али проклети „реглама" прописује категорично, да сваки војник мора имати и носити зими огртач. Ето, то је, што је Стеву довело до очајања ! Оно, он је досад имао више пута новаца, па је могао себи купити огртач, али онда је још било топло, па је Стева за „луксуз" сматрао, да изда новац за тако што. Али сад је стегла зима, па се богме без огртача не може. Може га на улици задржати сваки капларчић, па да видиш онда белаја на рапорту код „оберштабсарцта!" У таком очајању нашао га је његов друг, Пољак Мајевски, који је дошао, да га посети и да коју продивани. Стева му одмах саопшти свој јад, а Пољак се грохотом насмеја. и Колико имаш новаца !" ниташе га Пољак, смејући се још непрестано. „Свега 12 фор. а Чивутин неће да огртач даиспод 22 Фор !" одговори Стева пун огорчења на све Семите. Да га не би даље мучио — саопштк му По љак, да је он лане служио и да му је још огртач „у животу", те, ако Стева нема ништ против, продаће му га он за 12 фор, а „мантл" иначе вреди брат брату да га да 30 фор. Стева скочи радоспо и љубиоје непрестано Пољака. Најзад припаше сабљу и оде у Пољаков стан. Ту узме огртач, а Пољак 12 фор. Но Пољак не пушта Стеву да иде кући, него га позва у најближу гостиону, да попију чашу две, пива. као и алдумаш." Чашу по чашу, после одоше у другу гостиону после код „ћасћз^еп Неиеп§", — а после у кафану а кад пођоше зором кући Стева је бар на себи имао огртач, али Пољак ни новчића у џепу ! „То ми се допада — говорио је Стева у себи, улазећи у шпитаљ — Сад имам и огртач, а и лепо сам провео једно вече."
Новије књиге припослате уредништву на приказ. ђумручки закони и наредбе II део, Регални данци и трошарине ; деловодство; књигорачуноводство ; нензиони фонд; буџет; срнско-народни новци; мере; јавне грађе-
вине; чиновници грађанског реда; рударство; санитет ; разно, по одобрењу господина министра финансије уређује Алекса Миловановић. (Издање о државном трошку.) Београд. штампарија задруге штамп. раденика (обилићев венац). 1882. 8-ина 502 стране. Цена 3'/2 динара. ПТГ број доносе овај садржај: Забава: Шумарева ћерка. Нриповетка из српскога живота. Књига друга од С. В. П. — Песме: Пожудница од Н. В. ђорића, Живот је сан од П. Петровића. — Из природе: Ваздух у ком живимо од М. Петровића. — Песме: Слутња, од Војислава, Песме су ми отроване (Хајне) од Б. Бранчића. — Историја . Народни препорођај Срба Лужичана у Саксонији од А. Хилфердинга Преводи: Асја, приповетка Ивана С. Тургењева.— Песме: Ти сиаваш Бруте, од Драгутина Ј. Илијћа. — Искре и изреке — Књижевност: Особине ресавког диалекта, реферат М. Петровића. — Уметност: Међународна уметничка изложба у Бечу. — Научне новости: — Српски књижевници: Поп Димитрије Поповић. — Уз наше илустрације: Млада невеста из јагод. округа. Нови пут кроз Црну Гору. Ученице више девојачке школе на Цетињу. Коњица у Црногорској војсци. Вуци нападају путнике. Књижевне белешке. — Слике: Иоп Димитрије Поповић. Млада невеста из јаг. округа, цртао В. Тителбах. Нови пут из Котора на Цетиње. Ученице више днвојачке школе на Цетињу. Коњица у црногорској војеци. Вуци нападају путнике. „С рпске И лустроване Н овине " излазе сваких 15 дана два пуна табака, а цена им је за Аустро-Угарску 4 фор. полугодишње или на 3 месеца 2 ф., за Србију и Црну Гору 12 динара полугодишње, односно 6 динара на 3 месеца а за друге крајеве цена је годишња 12 ф. односно 6 ф. полугодишње у банкама. Претилату у Србији примау Београду књижара В. Валожића а у осталим крајевима умољена гг. скупљачи. као и Накладна штампарија А Пајезића у Нов. С аду. а-1 д# Ји ЈГА т -1и:ка Јовин лзезсст доноси усвоме шесн ајстом броју за 1882. ове чланке: 1. Ремек-дело старог наимарства (зидарства). (са сликом). 2. Слушајте оца (приповетка) 3. Нера и његов каро (песма са сликом) од Чика Јове 4. Листићи најстарије приче 5. Овеајна зрнца. 6. Помажи вредноћу (песма) од —а. 7. Питомо лишче и живина (истинити догађај са 16 слика свршетак) 8. Пастири и овце у источним пределима (са две слике) 9. Иут у Раваницу 10. Решења рачунских игара 11. Откуда ветар (по пољском) од Браца Светомира 12. Разнолије 13. Даштања 14. Исправак 15. Чика Јовина пошта. Рукописи и све што се тиче уредништва, шаље се на адресу : Нг. Јо^. Јоуапо-у1с "Шеп, ^аћпп^егв!;газзе 9. — „Н евен", чика Јовин лист , излази двапут месечно на читавом табаку. Цена је за АустроУгарску на читаву годину 4 ф.. на пола године 2 ф. За Србију, Црну Гору и остале крајеве 10 дин. или 5 ф. у банкама на читаву годину, односно 5 динара или 2 фор. 50 новч. на пола године, и шиље се на адресу: Штампарије А. ПАЈЕВИЋА у Н. Саду.
Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас. "*!Шб