Starmali

в 6 та 1> мали 4 број 32. за 1882.

Ћира. Не зпам је ли истина да је Абердар иостао послаником, у Атини? Спира. Ако је истина, ја му честитам, Кад се човек уписао у нанредњаке треба и да н а п р ед у ј е, — шш бар да буде у н ап р е ђ е н. А друго Ђира. Шта, а друго? Спира А друго, у колико ја познајем околности, тиме што је Абердар одређен за посланика у Грчку, тиме је, веруј ми, иснуњена и давнашња жива жеља Ј е л и н а.*)

Ћира. шта то значи, што су карловачки ђади професору Кречаревићу викали в е'1јеп," још ире њего што је почео предавање облигатног мађарског језика? Спира Тиме су хтели да докажу, да они већ толико мађарски зпају, колико је нужпо за тројну краљевииу, — и да није потребно даље предавање.

ђука и Шука. Ђука, -Јеси л' чуо да је дошао о н а ј из Иеште? Шука. А јесу л' дошли они други? Ђука. Нису, они још к у в а ј у? Шука. Ал само да не загоре? Ђука. Биће онда с м р а д а ? Шука. о сећаће се п0 д е лој к у ћ и ?' Ђука. Онда редуше треба варјачама! Аб.

Ђука. А за што на календару „Ружици* стоји штампано, да је то н а ј с т а р и ј и календар српски? Шука. Па ваљда за то, што су п е с м е у њој заиста препотопске. Ђука. А да које су онда најновији календари ? Шука. Ја мислим ,Пла н ет ар," „Звездар" ,Вечити календар", „С р е м а ц" и т. д. јер тога чуда и покора још није никад бидо, то је штогод најновије! Аб.

Колизија — али каква. Деда Сима је човек бистра ока, Мало говори, али маого мотри. Не намеће се пиком за судију, али баш ако је требе, не жаца се коме истину рећи у брк, па ма то био и сам његов синовац, коме сад тек ничу брчићи. А његов синовац, то вам је младић, који уме више да потроши, него што му џеп допушта. 0 новом свету и о будућем друштвеном стању уме лепих фраза на изуст да говори, али зато сам се не отреса свију оних мана и раскалашности у које се стари *) Ако не баш свију Јелина, а оно бар госпође Јеле, Абердарове сестре. Слагач.

свет заглибљивао. Само док он сврши школе и ступи у практични живот, показаће већ он, како се свет разумно исправља и т. д. Једаред тако седео је он са деда Симом, и што је год говорио, све је на то ишло, да се деда Сима чуди његовом карактеру. Деда Сима је дуго ћутао, па онда прихвати и он одобравајући:, Јест', синовче, видим ја да се ти за нешто велико спремаш. И мени се чини ти ћегп још доћи у колизију са владом." Ово мнење дедино допало се нашем младићу, и да се не би разговор на што друго окренуо, запига он деда Сима: „А како ви то мислите ? У какву ћу ја к о л и з и ј у доћи са владом ?" „У Чанколизију;" одговори деда Сима, па се ухвати рукама за трбух, да се горко насмеје. Теја Смешић.

ђеша и Неша, Ђеша. Би ли ти, Нешо, кад у Рецн, да ми кажеш, како се зова она улица, где излази пра в ашка „Слобода" (орган страпке права)? Неша. А где ја нисам био ? Та зове се оно место С у ш а к, а сокак „Звонимирова улица." Ђеша. Па шта си помислио опда ? Неша. Да то име није добро изабрато, јер сви знамо да незвони мир ова улица. Глишо.

Баш је хуљав, тај лексикон. М ој пријатељ Гавра носи увек уза се мали мађареко-српски лексикон. — Тако је* време, па шта ћете! — Ко што нема у глави, мора да има у џепу. Тога ради стекао је мој пријатељ Гавра већ и свој поштен надимак. Сви га зову: Гавра Сотар. И било учигаоници, било у кафани, у биртији, на улици, или ма где, — кад ко нагази на какву непозпату му мађарску реч, он се таки обрати Гаври Сотару: „казуј, Гавро, штатозвачи овареч!" а Гавра никад не фали, јер му је лексикон увек у џепу. Ономад седе браћа у ерпској читаоници, у којој има и мађарских новина, и то више него што нам треба. Поп Л. узео једне мађарске новине па их сриче. Наједаред застаде и запита: в Бога ти, Гавро, шта значи то: „КбгуаЛб" ? Гавра извади лексикоп из џепа, и није потрајало ни добра четврт сата, а он је већ био у стању погш дати обавестителан одговор. А одговор је био; „Еј мој поно, зар ни то не знаш? „Ког уа<1 16" значи: ,општи дивљи коњ." Попа мрдну главом и рече; „Ја сам таки помислио да ће тако нешто бити, јер га новине нешто јако грде." (Ми, који се мало боље у мађарском језику разумемо, мал не прснусмо од смеја; али не хтедосмо