Starmali

„СТАРМЈ.ЛИ" ВРОЈ 4. ЗА 1883.

* Н: ј 4 ! Неко нежно песничко срце пева у београдском „Брци" песму за срећна пута Абердару у Рим, те завргаује да му жели да „сломије врат." Е, ако ће мо се ми тако борити с нашим политичним противницима, и ако немамо племенитијег оружја, онда боље и ово да подожимо ! * * □ Ал ја опет држим, да је то п е с н и ч к и производ. (Јамо што то онда недолази од ,песника" него од ,,п е с н и ц е." А6.

Ескулапијаде, Бележи нх Озреи. 21. Л е ч н и к. Ви мора да се врло мало крећете. Треба сваки дан бар један или два часа да ходате а ие непрестано да седите. Шта сте ви ? Болесник. Ово је двадесет трвћа година како сам у овој вароши писмоноша. 22. Л е ч н и к. Милостива госпођо, не страшите се ни мало, ваше дете има само мали магарећи кашаљ а то није тако опасно. Милостива госпођа. Но, томе се заиста чудим господине докторе. Тако мудро дете па да добије магарећи кашаљ. 23. Лечник. Но, главобоља ми ваша већ не задаје бриге. Б о л е с н и к. Не би ни мени, да је ви имате господине докторе. Џ. Чивутин. Извините господин апотекару што вас сада узнемирујем, али мојој је жени врло позлило. Молим вас за пет новчића браузепулфера. Л е к а р. Но јесте л' чули то је крајњи безобразлук! Због браузепулвера будите ви мене на овој зими као да чаша свеже воде не би исто тако помогла вашој госпођи као и браузепулвер. Ч и в у т и н. Имате право господин-апотекару. Е, ви сте врло паметан човек. Шта ће мојој жени браузепулвер кад је чагаа воде много јефтинија. Збогом, лаку ноћ желим! 25. Б о л е с п и к. ,Та ви господине докторе имате ужасан катар. НГто се не лечите?" Д о к т о р. Заверио сам се да никога забадава не лечим." 26. Л е ч н и к. (једној сиротој жени). Ево ја сам вам ирописао лекарију. Али сад пазите добро, да сваког часа по једну пуну кашичицу те лекарије попијете, јер иначе ће вам слабо помоћи. Ж е н а. Онда вас молим господине докторе да ми и један сахат и једну капшчицу пропишете. 27. Ч и в а. Погато су те капљице ?

Ле ка р. Осамдесет новчића. Ч и в а. Ауха, господин апотекару ! Ја сам сиромашан човек, дајте ми какве старе употребљиване капљице. Даћу вам четрдесет крајцара за њих. 28. Л е ч н и к. Имаге ли апетита ? С е љ а к. Имам, господин докторе. Л е ч н и к. Спавате л' добро ? Сеља к, Врло добро. Л е ч н и к. А имате л' столице ? С е љ а к. То немам. Л е ч н и к. Дакле вам то фали. А од када ? С е љ а к (мисли се) Па има томе ваљда већ и шест месеци. Од Духова. Л е ч н и к. ТПта од Духова ви немате столице ? С е гв а к. Јест господине од то доба. Л е ч н и к. Па помислите само, данас је већ 29. јануар. Та то није могуће. С е љ а к. Али је ипак тако. Нрошле године имали смо још једну, али о Духовима скрво је мој син Штева и ту последњу и од то доба немамо столице, до само једну велику и дугачку клупу.

Из старих времена. Некад било, сад се приповеда. 1. У Чуругу, у Шајкашкој, живео је неки познати несташко, по имену Вуја, који је више година провео у Тителу на робији, него код своје куће у Чуругу. Једном приликом, бага кад је са робије кући дсшао, не промишљајући се дуго, отидеједном Шваби колару у истом селу и позове га, да иду заједно да краду жито из неког амбара. Шваба му даде реч да пристаје, те кад дође ноћ, те и оно време, да се господар Стевин амбар буши, дође Вуја код Швабе, те га позове на посао. Но Шваба се стаде премишљати, те ће рећи: — Хе прате, ми нисме најпре тиванзли шта ће биди, ако нас увади, па сатвори? — Па нек затворе, тамо њима легло. — Оће нас тера у Тителе ! — Па нек терају веру им њину! — Е нек терају, али оће поме и да нас шипај! — Па нек шибају зачин им њихов! — Е праде, то би тобра била кад тамо шибај Ш в а п а, ал тамо у Тителе шипај Р а ц и, па кад ја тођем у глида онда сви кашеш: упи Швапа, упи Швапа! Несмем ја, праде, крадеш; — иди ти сама ! IIУ истом мес/гу Чуругу био неки Сава Свачиј. За то су га звали „ С в а ч и ј" што се на сваки свечари и свуда где се мукте пије и једе давао виђати и зван и незван. Тако на једни свечари запита га тутор: Саво, кад си т и свечар ? Он одговори: — 0 бечејском вашару. (Ал' не рече о ком).