Starmali

148

„СТАРМАЛИ" БР. 19. ЗА 1886.

. Едем ђулаји је пао, а Јански је аванжирао. Само Тиса и Хенци још стоје на свом месту. (Хенци као прикован, а Тиса као поткован.)

б. Овамо онамо и у Нишу је већина истесана. Само не знамо како ће се вратити кућама кроз народни теснац. □. „Наше Доба" кука, што је одбор петнајсторнце потрошио 2000 фр. — Кад се тиче одбора онда му је та сума ведика, а кад је реч о његовој субвенцији онда му је 2000 фр. бидо мадо.

Ђука. ,Н1та ли то чине Гара^ 1 шанин и краљ по Србији." Шука. „Сврбији."

Вука. „А шта ли ће бити с •_ оним свештеницима што сад бацају 11 роклетство Шука. Та они га бацају јер им је тешко, ал мучно да ће га збацити.

Чика Мата. Стари чика Мата Има жену младу, па вам чини с' њоме читаву параду, али чим се хоће од куће да макне а тек кључ у брави чује се да „цвакне !" Затворена седи евротица жена, (мисли чика Мата, ова стара бена) а не види јадан да од њених врата, сваки кључић има красних „дупликата!" Др. Казбулбуц.

Проклетство. Осим попа Лазе из Осека и његових десет другова ја не знам да је код нас други ко имао обичај да проклиње, доли баба Јула. Па и баба Јула се ованула тога иосла, Могу вам баш причати и како. Баба Јула имала малу башту од три леје. Таман јој доспео мдад беди лукац, кад упаде комшински ћурак у башту, те кљуцни, пипни, док није слистио и последњи стручак. Баба Јула стоји аод тарабе, па кад је видила покор, ноге јој се узеле, не мож ни напред ни натраг. И она пружи руку према ћурку

и боже јој опрости, прокуне га. Била је то страшна кдетва, ја вам је нећу ни исписивати овде, ад ако би попа Лаза, баш хтео и даље да куне, могу му дати баба Јулин „рецепт." Кад већ хоће да куне, нек бар куне по типару. Доцније се покајала баба што је уклела божије створење, ал доцкан. Мало било дуго не трајало, кад комшиница баба Јулезакла „проклетор" ћурка, па одвоји батак и за баба Јулу. ћурак био мастан, као попа Лазин брк, који се сад смеши на награду, која ће му пасти у део од Германа. Баба Јула се не домишљаше јаду, поједе у сласт масан залогај, залила га бунарском водицом, кад, ад не лези враже, њој се смучи, па јој би тешко, тако тешко као да се очемерида. Ви ћете можда мислити, да се она одиста очемерила, али јест, не мешајте се у ствари које не разумете, него питајте баба Јулу, она је ту чудну бољку претурила преко главе, па зна каква је. Мислиш само да је чемер, ал није чемер. И баба Јула је испрва двоумила, ал чим чу, да је го био баш батак од оног проклетог ћурка, одмах је била на чисто. Што она укуне, то не може више остати како ваља, али види и сама да ју је казнио бог, што је тако брзоплета, па од оно доба се|зарекла пред иконом да неће никад више клети. Но бадава ће се све наше бабе одрицати клетве, кад ми имамо вајних свештеника као што је осечки попа Лаза. Шта ћемо кад је тако ваљда писано, да баба Јула добије насљедника. Но ја баш не бих рекао да је поп Лази за тим стало, да се не утре код нас мука бабе Јуле, него је њему канда „нешто друго" у глави, и он би по свој прилици хтео, да узме на се улогу римских иапа из средњега века. Но то је доста тешка улога. Римске папе нису у средњем веку само проклињале, него је један од њих (опростите ми, али сам читао у историји) родио дете. То није никакво чудо, нити га је ко уклео на то, него је „човек а био женско, па се нашло дете, ка и код других женских. И попа Јаза спада сад већ „под неку сумњу", јер је код нас Срба кдетва само женска особина, Ад да се манем тога, јер би нас сувише близу одвело. А напослетку нећу да нападам човека, јер ко ана, можда ће се и попа Лаза одрећи једном изрицања прокдетства исто као и баба Јула. Само ће канда бити нека разлика у томе. Баба Јула се одрекла кдетве кад је појела ћурећи батак, а мени се чини, да ће се поп Лаза одрећи клетве, баш онда, кад престане јести ћуреће батакове Германа Анђелића. I,

Ала мрзи вино! Ала браћо мрзим вино! Рече Воја у механи. Збиља ј' тако. — Чим га види, Одмах га тамани. Божа.