Starmali

222 „СТАРМАЛИ" БР. 28. ЗА 1888.

Кад муж у вече рано кући долази и не тражи забаве изван куће, — бнће родна година. Кад жена вије болесна а ипак шаље слушкињу у апотеку, — биће суснежице. Кад жена заборави колика је мужевљева плата, — биће гладна година. Кад се женине очи замуте, а муж се не сећа да јој треба нова хаљина, онда се неће скоро изведрити. Кад парвица често долази у кућу, — може лако бити олује. Шаран и жабац, Познато је да се Срби радо шале; па и у највећој невољи шалом бригу растерују. Тако је и у Банату. Ево шта сам у Банату чуо: Кад се пролетос вода разгоропадила, немилице је топила њиве и рушила села. Захватила је и једно немачко село, па ни н>ега није поштедила. Свог га је поплавила, иобегло живо све што је ногу имало. Вода поврх кровова. Само се једна сувача још видила, која је била на малом брежуљку. Ту се у води нађе један шаран, који ,|е знао немачки; тај се шаран упути управо у сувачу и ту нађе једног жапца. који је с1еШ) само немачки говорио. Шаран запита жапца: „Во ист тер фетер Никлас ? во ист ти пезел Лизи? — А жчбац му на то питање одговори: „Ист шон форт, ист шон форт, ист шон форт !" Младмали.

„0 о нет". Сонет се лако ствара. Пазите, браћо млада, Ја ћу га створит' сада, Макар што немам дара. Узме се форма стара; Стих по стих у њу пада ; Крај се са крајем склада, И форми нема квара. Још мало силом прегни, А форму јаче стегни, II — готова је стварка. Сад, песмо, у свет иди! „ Сонет и си, — то се види ; — Ал не види с' Петрарка. У.

Огледало и жена. Један супруг посматрао је своју жену три године дана, и дошао је до тог уверења, да његова жена (а можда и многе друге) не би могле живити без огледала. Ево нешто из његових бележака: „Моја жена, не само кад меће тпешир на главу, него и кад га скида, гледа се у огледалу. Огледа се и кад кецељу припасује; — огледа се кад пева, кад плаче, кад зева, — да види како јој то доликује, и ако што фали да поправи.

У огледало се погледи чим у јутру устане, а тако исто и кад пође да спава. Кад ко куцне на врати, прво баци поглед на огледало па тек онда викне: „слободно !" Кад је загрлим, опа преко мог рамена погледи у огледало. Кад сам то приметпо, у љутини разбио сам огледало. Ал не вајди вишта, — она је друго купила." За знојење, Ко ће да се зноји, Томе има лека; Тог је барем нуна Свака апотека. Ено теј од зове — Красота од света А још фкуснији је Од липова цвета. То су ередства стара, И знаде их свако, Све то кожу тера На знојење лако. Ал ко хоће да се Окупаузноју Нек завири у књигу Порезницу своју. Лимун (исцеђен). Момак пише девојци, Ово ми је писмо сама девојка дала уз молбу, да га „Стармалом" пошљем. Као увод морам приметити. да је дотични момак ове године код девојчиног оца рис радио, па се тако у девојку заљубио — да се одважио на послетку да је запроси. Писмо од речи до речи овако гласи : Поздрављење од ђере Шушкаловог да буднеш прија Иерсо поштена па да ниташ твог Чичу и Нану можел доћи притљ Штева наш да тебе проси за мене ? Ти пријо нећеш наћи боље нег у Банат никад. Мени су казали кад сам код вас рис радио, да си ти поштена и да твој отац има недесет ланаца земље, а нема више деце, а ви у Бачку боље опетојавате, нег ми у Банат, а ја касти више и не тражим, та да. Ја рећи имам оца и магер, ал нећеду дуго живити, јер отац је сипљаив, а маги има јектик: брат ми старији није у кућу, а млађи касти служи код Дрмала на еалаш, дакле касги бићемо сами. Како даље опстојавам и то ћу ти касги: кућа нам је баш до Шоралове, само што је наш плац већи два и по клоктора, лапе смо и кокошињац нов правили. Кад сам био последњи пут код вае на вашар, кад сам до тебе у коло игро, кажу да еи ти казала: да оно пије био ни пруслук мој ни чизме, то лажеш и ти и ко ти је казо, дакле ето, ако ће ду на тако опстојавање пустити — небраним могу ома у суботу доћи, упрегнућу нашу чилашу и пртљ Штевипо оме, па ћу доћи. То вече мого би бити што нај казо прстен, а сутра-дан да се пије јабука и могли би пас изјавити, а на крстов дан други