Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 2. ЗА 1889. 13

Р а з л и к а. Знате ли каква је раздика између сабора у Загребу и сабора у Будимпешти ? Ево па чујте. Кад се у Загребу когод од опозиције само насмеши на који владин предлог, онда тог криминалисту искључе, да не сме тридесет дана ући у седнице. А кад у Пештанском сабору посланици направе чудо и русвај, онда се Тиса казни са искључењем, т. ј. читав сат не сме да изиђе из саборнице на улицу.

Ф И Л 0 3 0 ф, Све су свеће погашене, Сиуд овлад'о густи мрак ; Ал' у соби где ј' филозоф Још се види свеће зрак. Што не мога, ој на дану Докучит' му мудрост скромна. То ће сад у тихој ноћи Макар да је тела ломна Ал' бадава... скоро ће му Већ и сунце поздрав слати, још му није на ум дошло: Како ће да — порез плати! (По нем.) Кеверишанин.

Најновије вести. (Могу потпуно телеграме заменити.) Сима Флинташ. иначе општински расцепитељ материјала за гориво, тразки се за главног сарадника „Вражјег Доба" јер „бубати којешта — вели — умем и ја!" * Један Бугарин надеро се па пев'о: „Не надјејте сја на књази..! 0 Разуме се, да су га одмах бацили у бутурницу и као бунџију осудили на вешала. Но пре него што су извршили пресуду, стигне помиловање ал' уз обвезу да мора три пут прочитати Стевину „појетику". Не знам како ће се свршити, ал' ако на том остане сав је изглед да ће се сиромах из дешперата убити. * „Оно кад би по правди ишло — штудира једна капеланица— мој би (не знам како му се име) одавно већ требао да је попа, а ја — протиница". * Велики петак још лане прошао, а неке чивутске новине још једнако клепају. * Један критичар кад је прочитао Стевину „појетику", кажу да је уздахнуо: „Силни ли се папир ту — упропасти!" * Богојавленије. Сви се верни радују том великом празнику и журе да донесу из цркве освећене водице у флашама, само Гаја Мургул не (он ће у бокалу.) * Сва велештована чивуцка публика се „весма" радује и ликује! Јуче је „Иестер Лојд" за поуздано дознао од једног верглаша, коме је неки тестераш из Бугарске приповедао да је њему један шустерски шегрт поверио како је прислушкивао на вратима газдиним, и учинило

му се као да је онај рекао, да ће сви Бугари листом изгинути за Кобурга, ако устреба. * Оена божија заповед: „Не укради!" Јест, не укради! Ал' какву би онда библиотеку имао неко ? — пита сегединска архива преко неког учит;ља! * Један маџарски посланик интерпелира владу: „На што су хусарима две мамузе? Ја сам (тамо он) потпуно уверен, да кад ја јел.ну страну ободем, мора и друга ићи за пом, а и у том погледу би се дало доста уштедити". Влада се узврпољила. Званични и полузванични листови се нашли у запари, јер незнају како да доскоче оном обешењаковићу (да згодне прилике за зубатог Ацу, да се прослави!) * „Видело" дознаје „из поузданог извора" да ће 1889. године пролеће бити много пријатније него зима. (Нико не може да верује.) % Један враголан из Новог Сада предлаже да се од сад не тоциљају више на „лиману". У јовановском крају је — вели — прво и нрво бара три пут толика, а друго и у вароши је. Заиста чудновато! Н-скомпопуу вече здрав читав ждребац остао у штали, кад у јутру а оп — украден. * Један пунонадеждан капелан даје на знање, да ће о св. Амброзији давати придику, у којој ни одакле ништа не ће — украсти. (Силан свет се искупио на речени дан да види хоће ли му и то чудо испасти за руком). * Св. Никола. Грга Набиглав (који је иначе од свих праотаца најволио Ноја) штудира да се ни најмање не исплаћује стајати целе службе на тој зими у цркви. „Паметније је — вели — отићи коме на имен дан, па се наљуштити ракије". % Тај исти кад се после три дана истрезнио, приповеда на дугачко и на широко, како политика није за народ, јер она отпађује свет од рада и од цркве. *• „Боже мој! — есапи баба Ната гледајући у празан фићок — умрети ил' не умрети, мени је са свим све једно. Ја молим бога само нек сам жив' и здрава". Павел.

Срећица у браку. Ох ала је сретан, мој пријатељ Лаза! Пита ћете: за што ? — Ево вам доказа: Јер његова жена, дражајша му Јуца, Кад говори, муца. Па кад Лаза нагне да у крчму сврати, Она, ка' и свака, рада ј' да га врати. Док она изусти: „Ла—ла—ла—ла—лако !" Донде је мој Лаза далеко одмак'о. Лаза врло воли, што му драга Јуца, Кад говори, муца. Кеверишанин.