Starmladi

Стр. 74.

— С Т А Р М Л А Д И. —

Бр. 10.

АЛА ЈЕ Т0 ДИВНА ЗЕМЉА! Ала је то дивна земља, Наша шила, драга Босва! Ох, кад би се могло рећи, Као негда, и: поносна. Поноса је негда било, Ми га нисмо запамтили. Хајде да га ускрснемо, Браћо моја, друзи мили! Ал не да се то на брзо После дуге проклетиње, Није мален то задатак, Из даље се то почиње. Прво треба с лица спрати И најтању сенку срама, Па се онда оружати Натчовечним врлинама. Децу ваља одојити На грудима српске слоге; Жртве треба подвојити, Да не тону наде многе. Презирањем ваља скратит Покушаје душа злосни' И понос ће сам се вратит Својој Босни. Т .,Стармали'". СЛАВА МАЧУ. . . (Апоњију — прилшеок Вјернсонове пвјаго). Слава мачу, који с' крене Да са правде ланце скине; Слава мачу, који сезне Ј одбрану домовине! ^ Срам га мачу, који прегне Да светињу чију сломи; Срам га мачу. кад потегне Да слободу златну стоми! Српски мачу, ти не кани Пустоловно крвцу лити. Ал јуначки Српство брани, Пак ћеш увек побједити! + Змај.

СА МАТИЧИНЕ СКУПШТИНЕ. После вашара и буча најволнјем Матнчпну скупштину и ако не припадам радикалној странцц, Ту се лепо нскупе разнн политнчкп протпвппци п пошто узајамно скрешу један .другом у очп, шта пмају, отпочиње рад. 1(чп пре но што је .ЈЈредседнпк отворн© а^уџштпну, отворпо је уста Влајуца Лера. (!вп су мпслнли, да он хоће да ^прогута. нредседиик^, међу тим он је само >квакаб : -дневнп -ред <,.Дад>е је рекао: »Ви сви знате, кад сам дошао;.у Повп Сад, да сам бно го к'о пушка, а поппо сам данас »з.гребао« неколпко хпл.ада круна, ие зна се од куда то као благајннк друпп ва п Су.рада решпо сам се да куиим себн куКу : п 'Селнм ср, п;', матичпие куће, а иошго се већ селим, то предлаже.м да се кирија твпеу, гако, да акосе у тај стап уселп какав антп-радикал, нека нлат.п! Сви: Гле доброгвора нг! туђ рачун! Један скупштинар: /Келпте лп да вас прпбележпмо међу добротворе ЖатјЈЧппег; Лера : Ако ћеТе мп пла I п; п што год за то — желпм; пначе пе. Милан Ћурчин: Дуг мпје Ддлмовл.ев пекролог п књижевпп одбор. 'Гражпм да се за пеколпко глава п ног.у смањп, лп због погу, којпма бп тспгко бпло. . . Лука Јоци-ћ : .'Зидај ге .једанпут већ тај 'Грап дафилкпп - Дом за спроте«, пећу впше да падзправам печурке иа хапском плацу. Др. Миладиновић-Тумач :• Иротнван сам да • Магпца пздаје календаре п тпме копкурпра друштву Сграду-, па чпјем калбпдару раде капацптетп пз гњаватургнје, почевшп одМпле Крне, па све до пнкл.уснве Копстаптнпа Вудаковпћа. Жалп се па Матпцу, пггб не допосп пз поиуларне књпжевноспг птпглч опсепара. Спомнп.е I п.аваторску класпку н њепот класнчара, којег препоручује за члана књпжевпог оде.т.еп.а, Председник : ГражпТе лп што за говор ? Др. Миладиновић : Тражпм, да бпраге Вошка Петровпћа, српског највећег лирског песнпка, у књпжевпи одбор. Др. Бошко Петровић : ( ХаКе да говирп.) Брадваровић : Молпм ја, молпм ја. Скупштина : Уаа, уаа. Њега пе ћемо. Др. Бошко Иетровић : Гооподо, апсграхнрајућп моје заслуге -за Восну п Калајеву »Паду«, молпм да вам прочитам своју једну песму. Скупштина : Милост! Милост!